Golija zaštićena a zaboravljena

Studenica – Protekle nedelje u Studenici je održano savetovanje, čiji bi zaključci trebalo da pokrenu neophodne, takoreći u minut do dvanaest, aktivnosti na poboljšanju zaštite, razvoja i upravljanja Parkom prirode Golija. Savetovanje je organizovala Republička agencija za prostorno planiranje, beogradski Geografski fakultet i nevladina organizacija Centar za razvoj Golije, a tu su bili predstavnici svih nadležnih državnih institucija i pet lokalnih samouprava, na čijoj se teritoriji planina nalazi.

Golija je pitoma i lepa planina, sa prostranim i ravnim livadama oko najvišeg vrha, Jankovog kamena, sa koga pogled puca, takoreći, do pola Srbije. Na ovom planinskom prostranstvu ima raznovrsne flore i faune, zbog čega je država i odlučila da najvišim rangom zaštiti taj park prirode na 73.000 hektara, kao i nešto manje prostranstvo koje obuhvata rezervat biosfere. Tu je i bogato kulturno nasleđe, manastir Studenica, Gradac, u blizini su Sopoćani, Stari Ras.

Međutim, Golija je oduvek bila u senci poznatijeg „brata“ Kopaonika, osim što je početkom ove decenije ta „dama“ počela više da privlači pažnju i poglede pojedinaca, pa je iz godine u godinu sve veće interesovanje za gradnju vikendica, ugostiteljskih objekata, skijališta...

Učesnici ovog skupa istakli su, doduše, dosadašnju brigu „Srbijašuma“ kao upravljača parkom, kao i Zavoda za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa, ali su oni to činili u svojim oblastima. Zato je konstatovano da upravljanje Golijom mora da bude integralno, uz poštovanje principa horizontalne i vertikalne koordinacije. Kako su naglasili brojni učesnici savetovanja, nadležna ministarstva treba da preispitaju svoje nadležnosti kad je reč o kriterijumima u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrom.

Posebno radi sprečavanja i sankcionisanja bespravne gradnje. U tom smislu Republička agencija za prostorno planiranje će pokrenuti i izmene i dopune važećeg Prostornog plana kako bi on bio usklađen sa najnovijim propisima o zaštiti ovog bogatstva. Sve to, naglašeno je, valja činiti u saradnji sa pet opština koje imaju „posede“ na Goliji. Naime, na ovoj planini se susreću granice novopazarske, raške, ivanjičke, sjeničke i kraljevačke teritorije, pa im je ovde predloženo i formiranje jednog zajedničkog tela, koje bi vodilo brigu o razvoju i zaštiti prirodnog bogatstva na Goliji. Napomenuta je i potreba priprema projekata za konkurisanje kod pristupnih fondova EU.

Posebno je bilo reči i o tome da se u aktivnostima o unapređenju brige i razvoja ne smeju zanemariti interesi lokalnog stanovništva, jer u 46 podgolijskih sela sada živi oko sedam hiljada, uglavnom starijih meštana. Žive i rade u teškim uslovima, baveći se uglavnom na zastareli način stočarstvom i sečom šume. Tamo su putevi više vododerine nego saobraćajnice, tu nema adekvatne mreže zdravstvenih ustanova, a od slabo razvijenog turizma baš nikakve vajde.

– Javno dobro kao što je Golija mora predstavljati strateški interes za državu, koja tom razvoju i zaštiti mora konkretno i aktivno da doprinosi. Takođe, državni organi i upravljač Parkom, a sada su to „Srbijašume“, moraju svim merama da spreče bespravnu gradnju i uzurpaciju zemljišta od pojedinaca. Interesi pojedinaca treba da se ostvaruju isključivo u skladu sa Prostornim i drugim urbanističkim planovima, a u saglasnosti sa tim dokumentima maksimalno se mora povesti računa i o interesima lokalnog stanovništa – naglasio je dr Borislav Stojkov, direktor Republičke agencije za prostorno planiranje.