Голија заштићена а заборављена

Студеница – Протекле недеље у Студеници је одржано саветовање, чији би закључци требало да покрену неопходне, такорећи у минут до дванаест, активности на побољшању заштите, развоја и управљања Парком природе Голија. Саветовање је организовала Републичка агенција за просторно планирање, београдски Географски факултет и невладина организација Центар за развој Голије, а ту су били представници свих надлежних државних институција и пет локалних самоуправа, на чијој се територији планина налази.

Голија је питома и лепа планина, са пространим и равним ливадама око највишег врха, Јанковог камена, са кога поглед пуца, такорећи, до пола Србије. На овом планинском пространству има разноврсне флоре и фауне, због чега је држава и одлучила да највишим рангом заштити тај парк природе на 73.000 хектара, као и нешто мање пространство које обухвата резерват биосфере. Ту је и богато културно наслеђе, манастир Студеница, Градац, у близини су Сопоћани, Стари Рас.

Међутим, Голија је одувек била у сенци познатијег „брата“ Копаоника, осим што је почетком ове деценије та „дама“ почела више да привлачи пажњу и погледе појединаца, па је из године у годину све веће интересовање за градњу викендица, угоститељских објеката, скијалишта...

Учесници овог скупа истакли су, додуше, досадашњу бригу „Србијашума“ као управљача парком, као и Завода за заштиту природе и културног наслеђа, али су они то чинили у својим областима. Зато је констатовано да управљање Голијом мора да буде интегрално, уз поштовање принципа хоризонталне и вертикалне координације. Како су нагласили бројни учесници саветовања, надлежна министарства треба да преиспитају своје надлежности кад је реч о критеријумима у управљању заштићеним природним добром.

Посебно ради спречавања и санкционисања бесправне градње. У том смислу Републичка агенција за просторно планирање ће покренути и измене и допуне важећег Просторног плана како би он био усклађен са најновијим прописима о заштити овог богатства. Све то, наглашено је, ваља чинити у сарадњи са пет општина које имају „поседе“ на Голији. Наиме, на овој планини се сусрећу границе новопазарске, рашке, ивањичке, сјеничке и краљевачке територије, па им је овде предложено и формирање једног заједничког тела, које би водило бригу о развоју и заштити природног богатства на Голији. Напоменута је и потреба припрема пројеката за конкурисање код приступних фондова ЕУ.

Посебно је било речи и о томе да се у активностима о унапређењу бриге и развоја не смеју занемарити интереси локалног становништва, јер у 46 подголијских села сада живи око седам хиљада, углавном старијих мештана. Живе и раде у тешким условима, бавећи се углавном на застарели начин сточарством и сечом шуме. Тамо су путеви више вододерине него саобраћајнице, ту нема адекватне мреже здравствених установа, а од слабо развијеног туризма баш никакве вајде.

– Јавно добро као што је Голија мора представљати стратешки интерес за државу, која том развоју и заштити мора конкретно и активно да доприноси. Такође, државни органи и управљач Парком, а сада су то „Србијашуме“, морају свим мерама да спрече бесправну градњу и узурпацију земљишта од појединаца. Интереси појединаца треба да се остварују искључиво у складу са Просторним и другим урбанистичким плановима, а у сагласности са тим документима максимално се мора повести рачуна и о интересима локалног становништа – нагласио је др Борислав Стојков, директор Републичке агенције за просторно планирање.