Ulaganje viška novca

I pored dinamičnog razvoja tržište ne nudi mnogo različitih mogućnosti za ulaganje viška novca.
Ulaganje u hartije od vrednosti još nije široko zastupljeno tako da se građani uglavnom odlučuju za štednju u bankama.
Naši građani mogu da štede samo u zemlji, jer im devizni zakon ne dozvoljava da ušteđevinu ulažu u hartije od vrednosti u inostranstvu.
S druge strane, stranci mogu da štede u našoj zemlji pod istim uslovima kao i naši građani. Istraživanje koje je Evrobanka EFG Štedionica sprovela sa Stratedžik marketingom pokazuje da kod dosta ljudi štednja ima više funkciju sefa nego dodatne zarade.

Saznali smo i da izvor novca za štednju gotovo nikada nije plata, već novac od "dodatnih prihoda" – izdavanja stana, privatnih časova, stručnih projekata, privatnog biznisa. Izbor banke u kojoj se polaže novac za štednju zasniva se na blizini (bira se banka koja je blizu ili usput) i pouzdanosti – preporuka, stručnost zaposlenih i ovaj kriterijum je ključan u slučaju štednje većeg iznosa novca, kaže Miroslav Pivić, zamenik direktora za poslove sa stanovništvom Evrobanke EFG Štedionice.

Banke u Srbiji u ponudi imaju samo račune klasične štednje po viđenju i klasičnu oročenu štednju. Štednja po viđenju predstavlja običan račun na koji se sredstva mogu polagati i sa koga se mogu u svakom trenutku podizati. Takvi računi imaju nižu kamatnu stopu i ona se obično pripisuje jednom godišnje (najčešće 31. decembar), dok manji broj banaka među kojima je i Evrobanka EFG Štedionica pripis vrši svakog meseca. Štednju po viđenju uglavnom ne prate nikakve posebne usluge, kao što su podizanje sredstava na bankomatu i slično.

Oročena štednja predstavlja obavezivanje da se sredstva ne podignu u određenom roku, u zamenu za višu kamatu. Što je duži rok oročenja, to je i kamata viša. Najčešći rokovi su mesec dana, tri meseca, šest, 12, 24 i 36 meseci. Mogućnost podizanja novca pre isteka oročenja razlikuje od banke do banke. Kod nekih je to veoma komplikovano, dok je kod drugih dovoljna samo blagovremena najava matičnoj filijali.

U svakom slučaju, kod prevremenog razoročenja ne dobija se pun iznos kamate koju bi klijent dobio ukoliko bi sačekao kraj oročenja. Penali mogu biti različiti i idu od gubitka celokupnog iznosa obračunate kamate pa do određenog procentualnog odbitka dela kamate.

Malo banaka nudi specijalne štedne proizvode, poput "eurostep" i "eurounapred" štednje. Klijentima koji imaju slobodna sredstva za koja znaju da im neće biti potrebna u nekom vremenskom periodu, nudi se klasično oročenje i najviše kamate koje mogu dobiti za svoj novac.

Za one koji znaju da im novac neće biti potreban u skorije vreme, ali nisu sigurni koliko dugo, najpovoljniji je "eurostep", kod kojeg se kamata stepenasto uvećava iz meseca u mesec, uz fleksibilnost podizanja oročene sume novca i pre isteka perioda oročenja bez posledica po dotadašnju štednju. Dakle, glavne karakteristike su dostupnost novca u svakom trenutku i nagrađivanje "lojalnosti" klijenata. Kod ovog dvanaestomesečnog oročenja, kamata se pripisuje glavnici svakog meseca, što znači da se već od drugog meseca obračunava kamata na kamatu. "Eurounapred" je takođe dvanaestomesečno oročenje, a preporučuje se klijentima koji žele da imaju redovnu mesečnu dopunu prihoda. Na taj način, već u trenutku polaganja novca na štednju, može se podići kamata za prvi mesec.

Za klijente koji često imaju potrebu za novcem, ili ne žele da ga oročavaju najbolje rešenje je štednja po viđenju, gde imaju mogućnost neograničenog podizanja i ulaganja u bilo kom trenutku, odnosno raspolaganja svojim novcem.

Građani se i dalje u većini slučajeva opredeljuju za štednju u evrima. U poslednje vreme se postepeno povećava dinarska štednja, čemu su doprineli podsticaji Narodne banke u vidu štednih zapisa.