Umeće življenja - Kairo

Ahmed živi na groblju. Nije grobar ni čuvar, tu mu nije radno mesto, ali jeste prava adresa: adresa spavanja. On se ne žali na smeštaj. Presrećan je što je uspeo da se izbori za svoju grobnicu. U skoro devetomilionskom Kairu, u kojem se ljudi bukvalno penju jedni drugima na glavu, velika je stvar naći mesto gde mogu noge da se ispruže. Ahmed se ne plaši kostura koga je nasledio u neodržavanoj grobnici; oni kohabitiraju – podelili su pravougaoni prostor bez prozora i vrata. Osim kostura, grobnicu deli sa majkom i mlađom sestrom. Ahmed ima 14 godina, otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći: on je glava porodice. Pomaže na pijaci i od onoga što donese u ruci – njih troje žive.

Takvih porodica kao što je Ahmedova prepuna su kairska groblja. I ulice. (Milion novorođenih duša godišnje traži svoje mesto pod vrelim afričkim suncem.) Plodnog mesta je samo za pola stopala jer 96 odsto državne teritorije čini pustinja. Narod se sabio uza zelenu traku Nila i u plitkom pojasu pored Sredozemnog i Crvenog mora. A i tu nije baš gostoljubivo: u Nilu nema kupanja, prepun je ameba od kojih su od bubrežnih oboljenja patili i faraoni.

"Mister, baksis... baksis", vuče za rukav stranca trećina od 73 miliona Egipćana ispod 14 godina, koja preplavljuje trotoare zaparnog grada bez parka i parkinga. Vreva je pojela i pešačke prelaze, semafore, pravila vožnje – ali zato sve što se kreće na dva, tri, četiri i više točkova ima trube!

Egipat je preglasna i prejaka zemlja u svakom pogledu. Muzika je zavijajuće odvrnuta do daske, mirisi su intenzivni, jela su ljuta, slatkiši preslatki. Čak je i istorija preblizu: piramide se nalaze na svega pedeset metara od stambenih naselja Kaira.

U Egiptu je proizvedeno prvo pivo (pre 5.000 godina), prva britva, zubna pasta i kozmetika. Ova danas siromašna zemlja bila je kolevka civilizacije, ne samo autohtone, poznate po piramidama, mumijama i zidnom slikarstvu, nego i grčko-rimske oličene u Aleksandriji. Sve to vredi videti, omirisati, dodirnuti, udahnuti, pa otići na kolor avanturu po grebenima Crvenog mora. Kolor avantura? Podvodni svet tog toplog i čistog mora (Sredozemno je mutno kao Dunav) obiluje svim onim bojama koje je stvaralac prirode, kako god se zvao, uskratio sivoj površini. Boje Egipta preselile su se ispod mora.

Kao i sezona kupanja, sezona voća traje cele godine. Sočno i bagatelno, mnogo jeftinije od hleba, sirotinjska je hrana. Prodavci voća sede prekrštenih nogu zagubljeni u voćnim naramcima koji prave širok krug oko njih. Cenkaju se rutinski, napadno se ljute ako mušterija odbije da, na kraju, bilo šta kupi, smatraju to ličnom uvredom jer im je nesolidna mušterija oduzela vreme a donela maler.