Умеће живљења - Каиро

Ахмед живи на гробљу. Није гробар ни чувар, ту му није радно место, али јесте права адреса: адреса спавања. Он се не жали на смештај. Пресрећан је што је успео да се избори за своју гробницу. У скоро деветомилионском Каиру, у којем сe људи буквално пењу једни другима на главу, велика је ствар наћи место где могу ноге да се испруже. Ахмед се не плаши костура кога је наследио у неодржаваној гробници; они кохабитирају – поделили су правоугаони простор без прозора и врата. Осим костура, гробницу дели са мајком и млађом сестром. Ахмед има 14 година, отац му је погинуо у саобраћајној несрећи: он је глава породице. Помаже на пијаци и од онога што донесе у руци – њих троје живе.

Таквих породица као што је Ахмедова препуна су каирска гробља. И улице. (Милион новорођених душа годишње тражи своје место под врелим афричким сунцем.) Плодног места је само за пола стопала јер 96 одсто државне територије чини пустиња. Народ се сабио уза зелену траку Нила и у плитком појасу поред Средоземног и Црвеног мора. А и ту није баш гостољубиво: у Нилу нема купања, препун је амеба од којих су од бубрежних обољења патили и фараони.

"Mister, baksis... baksis", вуче за рукав странца трећина од 73 милиона Египћана испод 14 година, која преплављује тротоаре запарног града без парка и паркинга. Врева је појела и пешачке прелазе, семафоре, правила вожње – али зато све што се креће на два, три, четири и више точкова има трубе!

Египат је прегласна и прејака земља у сваком погледу. Музика је завијајуће одврнута до даске, мириси су интензивни, јела су љута, слаткиши преслатки. Чак је и историја преблизу: пирамиде се налазе на свега педесет метара од стамбених насеља Каира.

У Египту је произведено прво пиво (пре 5.000 година), прва бритва, зубна паста и козметика. Ова данас сиромашна земља била је колевка цивилизације, не само аутохтоне, познате по пирамидама, мумијама и зидном сликарству, него и грчко-римске оличене у Александрији. Све то вреди видети, омирисати, додирнути, удахнути, па отићи на колор авантуру по гребенима Црвеног мора. Колор авантура? Подводни свет тог топлог и чистог мора (Средоземно је мутно као Дунав) обилује свим оним бојама које је стваралац природе, како год се звао, ускратио сивој површини. Боје Египта преселиле су се испод мора.

Као и сезона купања, сезона воћа траје целе године. Сочно и багателно, много јефтиније од хлеба, сиротињска је храна. Продавци воћа седе прекрштених ногу загубљени у воћним нарамцима који праве широк круг око њих. Ценкају се рутински, нападно се љуте ако муштерија одбије да, на крају, било шта купи, сматрају то личном увредом јер им је несолидна муштерија одузела време а донела малер.