Misterija seoskog groblja

Gornji Milanovac – Sad kad nije ni zima ni proleće, u selima pod Suvoborom vlada dosada, osim u selu Leušići. Već 20 dana meštani dolaze na svoje groblje, zagledaju svežu humku bez krsta i petokrake i nagađaju šta li se pod njom krije.

– Komšija Nenad Marjanović je, sa puta, primetio dve-tri nepoznate osobe kako kopaju kraj spomenika mojih pokojnika, deda i babe, oca i majke. Bio je početak februara, prvi sumrak. U to doba dana se kod nas ne sahranjuje. Kad sam došao na Zadušnice, zatekao sam gomilu sveže zemlje u delu groblja gde se sahranjuju Prodanovići. Neko se setio da je tu, pre 50-60 godina, sahranjen jedan Prodanović, ali iz susednog sela Srezojevci – priča Života Prodanović iz Leušića.

Ako su iskopavali kosti da bi ih preneli u Srezojevce, zašto su to činili po mraku? Života upali traktor i uputi se ka Srezojevcima da odgonetne tajnu. Kad tamo, niko o tome ništa ne zna, još se čude "zašto bismo premeštali kosti nekoga ko je umro davno, a ni ime mu ne znamo".

Tek sad nastade uzbuđenje među Leušićanima.

– Svi se pitamo šta li je pod humkom. Ljudima mašta neprekidno radi: ili je neko krišom zakopao leš ubijenoga; ili je neko opljačkao banku i zakopao novac; ili je zakopano oružje... A možda je neko, pomoću mape i detektora, iskopao ćup dukata, zakopan ko zna kad. E, ako je to, Leušićani mu ne bi nikad oprostili. Niko se ne usuđuje da uzme motiku i odgonetne misteriju – kaže Dragoslav Žižović, predsednik mesne zajednice, čija je kuća kraj groblja.