Мистерија сеоског гробља

Горњи Милановац – Сад кад није ни зима ни пролеће, у селима под Сувобором влада досада, осим у селу Леушићи. Већ 20 дана мештани долазе на своје гробље, загледају свежу хумку без крста и петокраке и нагађају шта ли се под њом крије.

– Комшија Ненад Марјановић је, са пута, приметио две-три непознате особе како копају крај споменика мојих покојника, деда и бабе, оца и мајке. Био је почетак фебруара, први сумрак. У то доба дана се код нас не сахрањује. Кад сам дошао на Задушнице, затекао сам гомилу свеже земље у делу гробља где се сахрањују Продановићи. Неко се сетио да је ту, пре 50-60 година, сахрањен један Продановић, али из суседног села Срезојевци – прича Живота Продановић из Леушића.

Ако су ископавали кости да би их пренели у Срезојевце, зашто су то чинили по мраку? Живота упали трактор и упути се ка Срезојевцима да одгонетне тајну. Кад тамо, нико о томе ништа не зна, још се чуде "зашто бисмо премештали кости некога ко је умро давно, а ни име му не знамо".

Тек сад настаде узбуђење међу Леушићанима.

– Сви се питамо шта ли је под хумком. Људима машта непрекидно ради: или је неко кришом закопао леш убијенога; или је неко опљачкао банку и закопао новац; или је закопано оружје... А можда је неко, помоћу мапе и детектора, ископао ћуп дуката, закопан ко зна кад. Е, ако је то, Леушићани му не би никад опростили. Нико се не усуђује да узме мотику и одгонетне мистерију – каже Драгослав Жижовић, председник месне заједнице, чија је кућа крај гробља.