Raspolućena eskadrila

Posle relativno mirne rastave, Crna Gora i Srbija nalaze se pred prilično zanimljivim deobnim sporom. On se tiče nekoliko desetina vazduhoplova (ukupno 43), koji su ostali na aerodromu u Golubovcima kod Podgorice.

Avioni i helikopteri su zašli u pozne godine i niko više ozbiljno ne računa na njihovu operativnu vrednost. Ali, letelice svakako imaju svoju cenu i, kako se navodi, ona u ukupnom zbiru nije za potcenjivanje: iz Srpske vojske su nam rekli da je u pitanju cifra (ako se obračunava po krajnje optimističkim projekcijama) od 21,5 miliona dolara.

Spor je utoliko zanimljiviji što se aviona koji su "parkirani" na Golubovcima setila vojska, a ne država Srbija. Iz Ministarstva odbrane nema podataka koji bi govorili o parametrima za deobni bilans, a država još ćuti o tako delikatnoj temi. Sve ovo nije povod za neku preterano žučnu komšijsku svađu, ali varnica će svakako biti.

Vojska Srbije je izgleda izvestila državni vrh o (ne)letećim sredstvima koja propadaju u drugoj državi. Ali je sama obavestila javnost o tom tehnološkom potraživanju.

Kako je on uopšte nastao? Zašto se o tako važnim stvarima nije govorilo prošle godine, na primer u junu, ili jesenas. Ko god ume da broji sada, morao je to da zna i onda.

Za to je moguće nekoliko valjanih razloga. U rovitoj fazi razlaza niko, pa ni vojska, nije želeo da stvara dodatnu nervozu, iako je ona već postojala. Crna Gora je godinama pre referenduma razrađivala ideje o svojoj vojsci. Krajem devedesetih prošlog veka, kad je Milošević zapretio prisilnom unitarizacijom, policija Crne Gore imala je rezolutnu vojnu strukturu, naoružana oklopnim sredstvima i lakim borbenim sistemima koji daleko nadmašuju strukturu policije.

Kasnije, kad je opasnost minula, vojni eksperti Crne Gore, listom generali bivše JNA, napravili su novu projekciju nacionalne vojske. Bilo je više različitih ideja, ali je najatraktivniju od njih saopštio upravo bivši vazduhoplovni general Blagoje Grahovac.

On je izneo minimalističku hipotezu o vojsci Crne Gore koja bi imala samo 1.000 (hiljadu) vojnika, ali sva tri borbena vida, koje imaju armije srednjih zemalja. A to će reći kopnenu vojsku, mornaricu i ratno vazduhoplovstvo.

Bilo bi zanimljivo videti konkretne strukturne i formacijske šeme, kako sva tri vida vojske lagodno smestiti u karikaturalne vatikanske proporcije.

Naravno da to nije bilo moguće, niti je moglo biti prihvaćeno, pa tako Crna Gora ima vojsku koja je prilagođena dimenzijama države i procenama o nivou ugroženosti nacionalne bezbednosti. U tom odnosu avioni koji ne lete izgleda nisu nikoga uznemiravali: ni državu koja im je pružila "gostoprimstvo", ni Srbiju kojoj vazduhoplovi, navodno, nisu vraćeni.

Dve države očekuje jedan važan arbitrarni posao, kako bi se utvrdilo šta je čije i kako će letilice biti vraćene (ako budu). Afera je inače nepotpuna, bez podataka o kriterijumima podele, načinima eventualne kompenzacije i dosadašnjim deobnim transakcijama.

Zato je i moguće naknadno objašnjenje jednog od portparola Ministarstva odbrane, a ono glasi da se ne zna rok (verovatno ni način) transfera spornih aviona i helikoptera. Crnogorski ministar odbrane ne daje izjave vikendom, tako da za sada ostajemo uskraćeni za njegov stav. Ali se ponovo javio general Grahovac, koji je otprilike rekao da su mnogi avioni sa Golubovaca već odleteli put Srbije, tako da su u tom smislu, kako on misli, stvari već rešene.

Izgleda da je i kabinet predsednika Crne Gore preko mere škrt u oceni ove dužničko-potražilačke afere. Ali odatle se nagoveštava da nema mnogo izgleda da Crna Gora "popusti".

Ako već vazduhoplovi o kojima je reč nemaju bogzna kakvu operativnu vrednost, sigurno imaju tržišnu: novi srpsko-crnogorski tajkuni već tragaju za uzbuđenjima koja donose reparirane vojne letelice. Britanski bogataši rado kupuju, doteruju, prefarbavaju i lete na penzionisanim mlaznjacima vojske Njenog kraljevskog veličanstva! Ima i naših koji su još pre nekoliko godina nabavili sebi helikoptere "gazela".

Možda je ovih dana neko pokušao relativno jeftino da unovči "starce" iz JNA. A onda se javio pravi vlasnik, uveren da bi i on to mogao, samo ako dobije avione i priliku da ih prizemlji u Batajnici.
Ljubodrag Stojadinović

-------------------------------------------------------------------------

Vojna imovina državno pitanje

Pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane Snežana Samardžić-Marković izjavila je juče da to ministarstvo "vodi dijalog" s Ministarstvom odbrane Crne Gore o letelicama koje su pripadale nekadašnjoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ističući da je to državno pitanje. "Odranije vodimo razgovore o tome, međutim, to ne mogu da reše dva ministarstva odbrane, već će to morati da se reši na državnom nivou", rekla je Samardžić-Marković.

Navodeći da postoje i neke letelice koje su u Srbiji u remontnim zavodima, ona je, u pauzi sastanka Grupe NATO – Srbija za reformu odbrane najavila da će Ministarstvo odbrane pripremiti platformu o tome.

Po razdruživanju SCG, sva sporna pitanja u vezi sa, uslovno rečeno, pokretnom vojnom imovinom, kako je tada u više navrata saopšteno, trebalo je da se rešavaju dogovorom, a jedan od problema, koji su tada zaokupili pažnju medija, bio je i jedrenjak "Jadran".

U Ministarstvu odbrane Srbije rečeno je Tanjugu da neće licitirati brojem aviona i ostalih letilica, kao i drugog naoružanja koje potražuju, posle razdruživanja od nekadašnje državne zajednice SCG od Crne Gore

O tome ne mogu da se dogovaraju dva ministarstva odbrane ili dva generalštaba, jer je reč o državnim pitanjima i taj problem treba da se reši na najvišem – državnom nivou, navode u Ministarstvu odbrane Srbije.

Penzionisani general Blagoje Grahovac ocenio je u izjavi podgoričkim medijima da Crna Gora ima pravo da od Srbije traži određeni broj aviona i helikoptera, a ne Srbija od Crne Gore.

Grahovac je rekao da je na aerodromu "Golubovci" kod Podgorice u trenutku stvaranja bivše državne zajednice SCG bilo neuporedivo više aviona i helikoptera nego što ih ima danas, tako da povraćaj letelica treba da učini Srbija, a ne Crna Gora.

On je rekao da se od stvaranja državne zajednice vojna imovina više puta selila iz Crne Gore u Srbiju i obrnuto, čime je, kako je naveo, stvoreno konfuzno stanje pa se sada ne zna šta je čije.
Tanjug