Kradu ikone, knjige, putire, kandila...

Kada je uoči Bogojavljenja opljačkan fruškogorski manastir Novo Hopovo iz 15. veka, na sreću, nisu odnete vredne ikone Teodora Kračuna ili mošti Teodora Tirona i svete Anastasije Rimske. Lopove je zanimao samo novac. Pod okriljem mraka nasilno su otvorili prozor konaka i iz kelije starešine manastira odneli milion i 600.000 dinara.

Crkve i manastiri u Srbiji uglavnom su slabo obezbeđeni i zato su godinama na meti provalnika. Kradu se novac, ikone, stare bogoslužbene knjige, pozlaćeni putiri, kandila, pa čak i mošti svetitelja. Mnoge od tih vrednih relikvija završavaju na inostranom crnom tržištu. Provalnici u poslednje vreme ne ostavljaju na miru ni vladičanske dvorove episkopa SPC. Tako su u oktobru prošle godine lopovi upali u stan episkopa šumadijskog Jovana u Kragujevcu i odneli novac i dragocenosti koje su bile njegovo privatno vlasništvo. Početkom decembra iz eparhijskog dvora u Požarevcu ukradena je vredna "nasledna" panagija koja je sastavni deo odežde braničevskih episkopa.

U 2002. ukradena je 21 ikona. Te godine, u toku samo jednog meseca, sedam od deset manastira Ovčarsko-kablarske klisure osam puta je obijeno. Zbog toga se oglasila i Srpska patrijaršija tražeći od države zaštitu za svoje svetinje.

Ipak, stopa ovog vida kriminala se smanjuje. Od ukupnog broja krivičnih dela koja se odnose na kulturna dobra, 2002. godine u crkvama i manastirima počinjeno je 28 krađa, a u 2006. godini – 19.

Manji broj ovakvih krivičnih dela, kako kaže Bojan Savić, glavni inspektor u Upravi kriminalističke policije MUP-a, rezultat je preventivnog, ali i represivnog rada policije. "Nije se za pet godina samo prepolovio broj krađa u verskim objektima, već se povećao i broj rasvetljenih slučajeva i pronađenih predmeta koji za državu imaju status kulturnog dobra", ističe Savić.

U prošloj godini, prema evidenciji srpske policije, ukradeni su 49 umetničkih slika, 104 vredne knjige, 54 numizmatička predmeta, 11 predmeta od srebra i zlata, četiri ikone i jedan komad starog oružja. U istom periodu pronađeni su 51 numizmatički predmet, dve knjige, jedna umetnička slika, a zabeležena su i dva pokušaja šverca kulturnih dobara preko granice.

Da decenije ništa ne znače da bi se neka ukradena crkvena relikvija identifikovala potvrđuje i slučaj iz oktobra 2006. godine. Posle 35 godina pronađene su i vraćene Sremskoj eparhiji dve ikone iz 18. veka, neprocenjive vrednosti, rad zografa Georgija Stojanovića. Ove prestone ikone presvete Bogorodice i svetih apostola Petra i Pavla ukradene su 1971. godine iz crkve Svetog Nikole u Sibaču.

"Kriminal koji se odnosi na kulturna dobra, uključujući i onaj koji je počinjen u crkvama i manastirima, izuzetno je opasan za društvo. Pre svega zato što su objekti napada dobra koja imaju poseban društveni, kulturni i naučni značaj. Ona svedoče o određenim istorijskim razdobljima, a ujedno predstavljaju raritetne primerke i imaju izuzetnu umetničku i estetsku vrednost. Zbog velike finansijske vrednosti ovi predmeti se protivpravno prisvajaju i prodaju na ilegalnom, uglavnom inostranom tržištu", priča Bojan Savić.

Kriminalistički inspektor Srbije smatra da razloge zbog čega je broj ovih krivičnih dela još prilično veliki glavni treba potražiti i u neodgovornom odnosu prema merama zaštite kulturnih dobara, ali i činjenici da jedan broj krađa nije prijavljen. "Ono što se pokazuje kao konstanta u svim zemljama, pa i u Srbiji, jeste nedovoljna zaštita objekata u kojima se nalaze kulturna dobra", objašnjava Savić.

Manastiri i crkve u Sremskoj eparhiji decenijama su na meti lopova. Upravnik Muzeja SPC u Sremskim Karlovcima, protojerej-stavrofor Marko Španović, kaže: "Nažalost, zbog nedostatka para i naš muzej u Patrijaršijskom dvoru nema video-nadzor, a alarm je pokvaren.

Prota Marko Španović kaže da su ikone u sremskim crkvama radili dobri majstori zbog čega dostižu visoku cenu.

"Krade se, jer su vojvođanske crkve bogate, a barokne ikone kvalitetnije nego one slikane na Zapadu. Pojedine ikone se, kako saznajemo, prodaju u inostranstvu i za nekoliko miliona dinara po komadu, u zavisnosti od dimenzija i majstora", dodaje Španović.

Da bi suzbijanje organizovane, ali i individualne kriminalne delatnosti dalo rezultata neophodno je ažurno vođenje popisa kulturnih dobara u svim ustanovama, muzejima, pa i crkvama i manastirima. Kako objašnjava Bojan Savić, iz MUP-a Srbije, prema iskustvima iz sveta u ovoj oblasti, osim imovinskih krivičnih dela, sreću se i pojave falsifikovanja vrednih predmeta koji se prodaju kao originali. Zato je neophodno da sve ove institucije blagovremeno obaveste policiju o svim elementima koji se odnose na smeštaj, izlaganje ili transport predmeta koja imaju oznaku kulturno dobro.

U borbi protiv nedozvoljene trgovine umetničkim delima uloga Interpola je fundamentalna, pogotovo kad je reč o edukaciji i profesionalnoj obuci policijskih službenika, razmeni i saradnji, posebno sa Uneskom. "Da bi olakšao objavu krađa na međunarodnom nivou, kao i identifikaciju nestalih kulturnih dobara, Interpol je kreirao formular nazvan CRIGEN/ART koji policijskim službenicima čija znanja iz oblasti umetnosti nisu ekspertska omogućava da detaljno opišu ukradeni predmet. Naravno da je postojanje jedne fotografije efikasnije od bilo kakvog opisa. Svi ovi podaci se prosleđuju u Interpolovu bazu u Lionu", objašnjava Savić, glavni kriminalistički inspektor MUP-a.

-------------------------------------------------------------------------

Trgovina arheološkim predmetima

Trgovinom arheološkim predmetima u Srbiji bave se organizovane kriminalne grupe, čiji su centri van zemlje. One se sastoje od lokalnih tragača koji na terenu pronalaze predmete, "kolekcionara" koji ih otkupljuje i krijumčara zaduženih da organizuju transport ovih predmeta u inostranstvo. Savić kaže da se ovo ukradeno blago u Evropu često prevozi autobusima kojima putuju naši gastarbajteri. Arheološki predmeti s područja Viminacijuma, kod Požarevca, Sirmijuma ili sa područja Vranja, Pirota i Raške oblasti najčešće odlaze u Beč, Grac, Minhen, Frankfurt, Amsterdam i Roterdam. Odatle se prodaju kupcima po Evropi, SAD i Japanu.

Glavni pravci krijumčarenja kulturnih dobara iz Srbije su:

1. Novi Sad – Sremska Mitrovica – Bijeljina – Slovenija – EU,
2. Beograd – Banja Luka – Hrvatska – EU,
3. Iz Beograda vazdušnim putem ka zemljama EU i
4. Beograd – Subotica – Niš – Kraljevo putničkim i železničkim saobraćajem ka zemljama EU.

-------------------------------------------------------------------------

Tržište od 4,5 milijardi dolara

Bojan Savić kaže da se svakog dana u svetu ukrade oko 500 umetničkih dela i predmeta, odnosno 182.500 godišnje, a međunarodno tržište godišnje na krađi i preprodaji kulturnih dobara profitira između dve i 4,5 milijarde dolara. U poslednjih 30 godina 12.000 ukradenih umetničkih dela još nije pronađeno.

"Posmatrajući delatnost organizovanog kriminala, prema nekim procenama, trgovina ukradenim umetničkim delima četvrto je po redu crno tržište u svetu, odmah posle krijumčarenja droge, pranja novca i šverca oružja. Šezdesetih godina prošlog veka kulturna dobra su krali pojedinci, a ređe u grupama. Danas pojedini oblici oduzimanja, prisvajanja, krivotvorenja, krijumčarenja i ilegalne trgovine kulturnim dobrima dobijaju formu organizovanog kriminala", ističe glavni inspektor u Upravi kriminalističke policije MUP-a.

-------------------------------------------------------------------------

Kazne od jedne do osam godina

Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine uređuje sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara i utvrđuje uslove za obavljanje delatnosti njihove zaštite. Delatnost zaštite kulturnih dobara, između ostalih, obuhvata istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, vođenje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima i sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara. Krivičnim zakonikom Srbije za krivično delo teške krađe predmeta koji predstavlja kulturno ili prirodno dobro zaprećena je kazna od jedne do osam godina.