Краду иконе, књиге, путире, кандила...

Када је уочи Богојављења опљачкан фрушкогорски манастир Ново Хопово из 15. века, на срећу, нису однете вредне иконе Теодора Крачуна или мошти Теодора Тирона и свете Анастасије Римске. Лопове је занимао само новац. Под окриљем мрака насилно су отворили прозор конака и из келије старешине манастира однели милион и 600.000 динара.

Цркве и манастири у Србији углавном су слабо обезбеђени и зато су годинама на мети провалника. Краду се новац, иконе, старе богослужбене књиге, позлаћени путири, кандила, па чак и мошти светитеља. Многе од тих вредних реликвија завршавају на иностраном црном тржишту. Провалници у последње време не остављају на миру ни владичанске дворове епископа СПЦ. Тако су у октобру прошле године лопови упали у стан епископа шумадијског Јована у Крагујевцу и однели новац и драгоцености које су биле његово приватно власништво. Почетком децембра из епархијског двора у Пожаревцу украдена је вредна "наследна" панагија која је саставни део одежде браничевских епископа.

У 2002. украдена је 21 икона. Те године, у току само једног месеца, седам од десет манастира Овчарско-кабларске клисуре осам пута је обијено. Због тога се огласила и Српска патријаршија тражећи од државе заштиту за своје светиње.

Ипак, стопа овог вида криминала се смањује. Од укупног броја кривичних дела која се односе на културна добра, 2002. године у црквама и манастирима почињено је 28 крађа, а у 2006. години – 19.

Мањи број оваквих кривичних дела, како каже Бојан Савић, главни инспектор у Управи криминалистичке полиције МУП-а, резултат је превентивног, али и репресивног рада полиције. "Није се за пет година само преполовио број крађа у верским објектима, већ се повећао и број расветљених случајева и пронађених предмета који за државу имају статус културног добра", истиче Савић.

У прошлој години, према евиденцији српске полиције, украдени су 49 уметничких слика, 104 вредне књиге, 54 нумизматичка предмета, 11 предмета од сребра и злата, четири иконе и један комад старог оружја. У истом периоду пронађени су 51 нумизматички предмет, две књиге, једна уметничка слика, а забележена су и два покушаја шверца културних добара преко границе.

Да деценије ништа не значе да би се нека украдена црквена реликвија идентификовала потврђује и случај из октобра 2006. године. После 35 година пронађене су и враћене Сремској епархији две иконе из 18. века, непроцењиве вредности, рад зографа Георгија Стојановића. Ове престоне иконе пресвете Богородице и светих апостола Петра и Павла украдене су 1971. године из цркве Светог Николе у Сибачу.

"Криминал који се односи на културна добра, укључујући и онај који је почињен у црквама и манастирима, изузетно је опасан за друштво. Пре свега зато што су објекти напада добра која имају посебан друштвени, културни и научни значај. Она сведоче о одређеним историјским раздобљима, а уједно представљају раритетне примерке и имају изузетну уметничку и естетску вредност. Због велике финансијске вредности ови предмети се противправно присвајају и продају на илегалном, углавном иностраном тржишту", прича Бојан Савић.

Криминалистички инспектор Србије сматра да разлоге због чега је број ових кривичних дела још прилично велики главни треба потражити и у неодговорном односу према мерама заштите културних добара, али и чињеници да један број крађа није пријављен. "Оно што се показује као константа у свим земљама, па и у Србији, јесте недовољна заштита објеката у којима се налазе културна добра", објашњава Савић.

Манастири и цркве у Сремској епархији деценијама су на мети лопова. Управник Музеја СПЦ у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Марко Шпановић, каже: "Нажалост, због недостатка пара и наш музеј у Патријаршијском двору нема видео-надзор, а аларм је покварен.

Прота Марко Шпановић каже да су иконе у сремским црквама радили добри мајстори због чега достижу високу цену.

"Краде се, јер су војвођанске цркве богате, а барокне иконе квалитетније него оне сликане на Западу. Поједине иконе се, како сазнајемо, продају у иностранству и за неколико милиона динара по комаду, у зависности од димензија и мајстора", додаје Шпановић.

Да би сузбијање организоване, али и индивидуалне криминалне делатности дало резултата неопходно је ажурно вођење пописа културних добара у свим установама, музејима, па и црквама и манастирима. Како објашњава Бојан Савић, из МУП-а Србије, према искуствима из света у овој области, осим имовинских кривичних дела, срећу се и појаве фалсификовања вредних предмета који се продају као оригинали. Зато је неопходно да све ове институције благовремено обавесте полицију о свим елементима који се односе на смештај, излагање или транспорт предмета која имају ознаку културно добро.

У борби против недозвољене трговине уметничким делима улога Интерпола је фундаментална, поготово кад је реч о едукацији и професионалној обуци полицијских службеника, размени и сарадњи, посебно са Унеском. "Да би олакшао објаву крађа на међународном нивоу, као и идентификацију несталих културних добара, Интерпол је креирао формулар назван CRIGEN/ART који полицијским службеницима чија знања из области уметности нису експертска омогућава да детаљно опишу украдени предмет. Наравно да је постојање једне фотографије ефикасније од било каквог описа. Сви ови подаци се прослеђују у Интерполову базу у Лиону", објашњава Савић, главни криминалистички инспектор МУП-а.

-------------------------------------------------------------------------

Трговина археолошким предметима

Трговином археолошким предметима у Србији баве се организоване криминалне групе, чији су центри ван земље. Оне се састоје од локалних трагача који на терену проналазе предмете, "колекционара" који их откупљује и кријумчара задужених да организују транспорт ових предмета у иностранство. Савић каже да се ово украдено благо у Европу често превози аутобусима којима путују наши гастарбајтери. Археолошки предмети с подручја Виминацијума, код Пожаревца, Сирмијума или са подручја Врања, Пирота и Рашке области најчешће одлазе у Беч, Грац, Минхен, Франкфурт, Амстердам и Ротердам. Одатле се продају купцима по Европи, САД и Јапану.

Главни правци кријумчарења културних добара из Србије су:

1. Нови Сад – Сремска Митровица – Бијељина – Словенија – ЕУ,
2. Београд – Бања Лука – Хрватска – ЕУ,
3. Из Београда ваздушним путем ка земљама ЕУ и
4. Београд – Суботица – Ниш – Краљево путничким и железничким саобраћајем ка земљама ЕУ.

-------------------------------------------------------------------------

Тржиште од 4,5 милијарди долара

Бојан Савић каже да се сваког дана у свету украде око 500 уметничких дела и предмета, односно 182.500 годишње, а међународно тржиште годишње на крађи и препродаји културних добара профитира између две и 4,5 милијарде долара. У последњих 30 година 12.000 украдених уметничких дела још није пронађено.

"Посматрајући делатност организованог криминала, према неким проценама, трговина украденим уметничким делима четврто је по реду црно тржиште у свету, одмах после кријумчарења дроге, прања новца и шверца оружја. Шездесетих година прошлог века културна добра су крали појединци, а ређе у групама. Данас поједини облици одузимања, присвајања, кривотворења, кријумчарења и илегалне трговине културним добрима добијају форму организованог криминала", истиче главни инспектор у Управи криминалистичке полиције МУП-а.

-------------------------------------------------------------------------

Казне од једне до осам година

Закон о културним добрима из 1994. године уређује систем заштите и коришћења културних добара и утврђује услове за обављање делатности њихове заштите. Делатност заштите културних добара, између осталих, обухвата истраживање и евидентирање добара која уживају претходну заштиту, вођење регистра и документације о културним добрима и спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара. Кривичним закоником Србије за кривично дело тешке крађе предмета који представља културно или природно добро запрећена је казна од једне до осам година.