Sudska linija manjeg otpora

Vrhovni sud Srbije moraće da iznese svoj stav o tome da li su optuženima u slučajevima "Ibarska" i "Stambolić" morale, kao maksimalne, da budu izrečene kazne zatvora od 15 ili 40 godina, smatra Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Idući linijom manjeg otpora, prema Ilićevim rečima, VSS nižim sudovima vraća predmete na novo postupanje umesto da u njima sam presudi.

– Po još važećem Zakoniku o krivičnom postupku, viši sud može neograničeni broj puta da ukida prvostepenu presudu i da postupak vrati na ponovno suđenje. Viši sudovi po pravilu tako i postupaju jer time izbegavaju da se suoče sa pitanjima poput ovoga. Oni prepuštaju nižim sudovima da se ponovo "bore" sa istim pitanjem. Novi zakonik o krivičnom postupku, koji će početi da se primenjuje od 1. juna ove godine, prekinuo bi ovakvu situaciju i obavezao žalbeni sud da posle dva ukidanja presude, treći put sam presudi krivičnu stvar – kaže Ilić.

Presuda Okružnog suda u Beogradu kojom su Milorad Ulemek Legija i Nenad Ilić oglašeni krivim za zločin na Ibarskoj magistrali i osuđeni na 15 godina zatvora profesionalno je uverenje sudije Bojana Mišića, smatra Ilić. I ova, kao i presuda Specijalnog suda kojom su Ulemek i Branko Berček osuđeni na 40 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, donete su u skladu sa zakonom, a posledica su dozvoljenih razlika u sudijskom mišljenju. U oba slučaja, kaže Ilić, sudije su primenile zakon koji je po njihovom uverenju najblaži za optužene.

– Okružni sud je u "slučaju Ibarska magistrala" po drugi put stao na stanovište da se učiniocima dela može izreći maksimalna kazna od 15 godina zatvora – navodi Ilić. – To je izazvalo burne reakcije u javnosti i otvorilo dilemu da li je Okružni sud postupio ispravno ili je, eventualno, trebalo da izrekne kaznu zatvora od 40 godina kao što je Specijalni sud učinio u prvostepenoj presudi za "slučaj Stambolić". Treba naglasiti da je Vrhovni sud Srbije u drugom stepenu potvrdio kaznu Specijalnog suda, ali da tek treba da odluči o žalbama koje su podneli branioci Milorada Ulemeka i Branka Berčeka, dakle upravo onih koji su kažnjeni sa po četiri decenije zatvora. Tek tada će se znati hoće li ovakva odluka postati i pravosnažna.

Prema Ilićevim rečima, nesuglasice u vezi sa maksimalnim zatvorskim kaznama nastale su zato što je domaće krivično zakonodavstvo početkom 2001. godine, usklađeno sa zahtevom Evropske konvencije o ljudskim pravima, tačnije sa zahtevom da smrtna kazna bude izbrisana iz zakona.

– Smrtna kazna je iz saveznog krivičnog zakona izbrisana 9. novembra 2001. godine kada je i prestala mogućnost da ona bude propisana za neko krivičnom delo saveznim ili republičkim zakonom – objašnjava Ilić. – Problem je nastao jer je republički zakonodavac reagovao sporo. Tek 1. marta 2002. godine, u republičkom zakonu, umesto smrtne predviđena je kazna zatvora od 40 godina. U krivičnom pravu naime, podseća Ilić, postoji načelo retroaktivne primene blažeg krivičnog zakona.

– Prema mišljenju Okružnog suda u Beogradu, izrečenom u presudi za "Ibarsku magistralu", u tom periodu je moglo da se izrekne samo 15 godina zatvora – kaže Ilić.

Vrhovni sud Srbije, ističe Ilić, nikada nije izrekao kaznu zatvora od 40 godina za zločine poput onih za koje se terete Ulemek i pripadnici JSO, već je samo potvrdio kaznu koju je u "slučaju Stambolić" izrekao Specijalni sud. Najviši sud će, smatra Ilić, u postupku po žalbama koje će sigurno biti uložene posle presude za zločin na Ibarskoj magistrali, imati priliku da odredi da li je u ovim slučajevima ispravno izricanje kazni od 15 ili 40 godina zatvora.
M. D.

--------------------------------------------------------------------------

Oskrnavljen spomenik Ivanu Stamboliću

Nepoznati počinioci oskrnavili su spomenik bivšem predsedniku Srbije Ivanu Stamboliću. Na spomeniku je plavim sprejom ćirilicom ispisano "Hvala Legija" i nacrtan krst sa četiri ocila.

Spomenik Stamboliću nalazi se na lokalnom putu od Iriškog venca ka Vrdniku.

Ivana Stambolića oteli su i ubili pripadnici "crvenih beretki" 2000. godine. Nakon ubistva, zakopali su ga u jami na Fruškoj gori.
Beta