Судска линија мањег отпора

Врховни суд Србије мораће да изнесе свој став о томе да ли су оптуженима у случајевима "Ибарска" и "Стамболић" морале, као максималне, да буду изречене казне затвора од 15 или 40 година, сматра Горан Илић, професор кривично-процесног права на Правном факултету у Београду. Идући линијом мањег отпора, према Илићевим речима, ВСС нижим судовима враћа предмете на ново поступање уместо да у њима сам пресуди.

– По још важећем Законику о кривичном поступку, виши суд може неограничени број пута да укида првостепену пресуду и да поступак врати на поновно суђење. Виши судови по правилу тако и поступају јер тиме избегавају да се суоче са питањима попут овога. Они препуштају нижим судовима да се поново "боре" са истим питањем. Нови законик о кривичном поступку, који ће почети да се примењује од 1. јуна ове године, прекинуо би овакву ситуацију и обавезао жалбени суд да после два укидања пресуде, трећи пут сам пресуди кривичну ствар – каже Илић.

Пресуда Окружног суда у Београду којом су Милорад Улемек Легија и Ненад Илић оглашени кривим за злочин на Ибарској магистрали и осуђени на 15 година затвора професионално је уверење судије Бојана Мишића, сматра Илић. И ова, као и пресуда Специјалног суда којом су Улемек и Бранко Берчек осуђени на 40 година затвора за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, донете су у складу са законом, а последица су дозвољених разлика у судијском мишљењу. У оба случаја, каже Илић, судије су примениле закон који је по њиховом уверењу најблажи за оптужене.

– Окружни суд је у "случају Ибарска магистрала" по други пут стао на становиште да се учиниоцима дела може изрећи максимална казна од 15 година затвора – наводи Илић. – То је изазвало бурне реакције у јавности и отворило дилему да ли је Окружни суд поступио исправно или је, евентуално, требало да изрекне казну затвора од 40 година као што је Специјални суд учинио у првостепеној пресуди за "случај Стамболић". Треба нагласити да је Врховни суд Србије у другом степену потврдио казну Специјалног суда, али да тек треба да одлучи о жалбама које су поднели браниоци Милорада Улемека и Бранка Берчека, дакле управо оних који су кажњени са по четири деценије затвора. Тек тада ће се знати хоће ли оваква одлука постати и правоснажна.

Према Илићевим речима, несугласице у вези са максималним затворским казнама настале су зато што је домаће кривично законодавство почетком 2001. године, усклађено са захтевом Европске конвенције о људским правима, тачније са захтевом да смртна казна буде избрисана из закона.

– Смртна казна је из савезног кривичног закона избрисана 9. новембра 2001. године када је и престала могућност да она буде прописана за неко кривичном дело савезним или републичким законом – објашњава Илић. – Проблем је настао јер је републички законодавац реаговао споро. Тек 1. марта 2002. године, у републичком закону, уместо смртне предвиђена је казна затвора од 40 година. У кривичном праву наиме, подсећа Илић, постоји начело ретроактивне примене блажег кривичног закона.

– Према мишљењу Окружног суда у Београду, изреченом у пресуди за "Ибарску магистралу", у том периоду је могло да се изрекне само 15 година затвора – каже Илић.

Врховни суд Србије, истиче Илић, никада није изрекао казну затвора од 40 година за злочине попут оних за које се терете Улемек и припадници ЈСО, већ је само потврдио казну коју је у "случају Стамболић" изрекао Специјални суд. Највиши суд ће, сматра Илић, у поступку по жалбама које ће сигурно бити уложене после пресуде за злочин на Ибарској магистрали, имати прилику да одреди да ли је у овим случајевима исправно изрицање казни од 15 или 40 година затвора.
М. Д.

--------------------------------------------------------------------------

Оскрнављен споменик Ивану Стамболићу

Непознати починиоци оскрнавили су споменик бившем председнику Србије Ивану Стамболићу. На споменику је плавим спрејом ћирилицом исписано "Хвала Легија" и нацртан крст са четири оцила.

Споменик Стамболићу налази се на локалном путу од Иришког венца ка Врднику.

Ивана Стамболића отели су и убили припадници "црвених беретки" 2000. године. Након убиства, закопали су га у јами на Фрушкој гори.
Бета