Neizložba u kući duhova

Muzej savremene umetnosti zatvoren je za javnost već pet godina. Radovi na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji sve do danas nisu okončani, a zgrada sve više propada. Završena je samo prva faza (krov, podrumske prostorije, energetski blok), a naznake kada će biti obezbeđen novac za nastavak radova u drugoj fazi (fasada, enterijer) već duže vremena nema.

Prvi put od zatvaranja, u ovom muzejskom objektu, jednom od najreprezentativnijih namenski građenih u Srbiji, koji je 1987. proglašen i za kulturno dobro, od sutra u 13 sati, naći će se jedna neizložba – specifičan vid umetničkog protesta i alarma. Apel da se ovo mučno stanje promeni.

Projekat „Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti” čine tri segmenta.

U okviru prvog se u arhivskoj formi prezentuju informacije, dokumenti i artefakti vezani za proces rada na obnovi zgrade, drugi deo čine intervencije umetnika koje polaze od zatečenog stanja muzeja kao „ruine” ili „kuće duhova” otuđene od društva, dok je treći samopokazni – enterijer muzeja, naseljen tragovima dovršenih i prekinutih građevinskih radova, ostacima izložbene arhitekture i mobilijara.

Ideju neizložbe bliže objašnjava Dejan Sretenović, autor koncepta:

– Postavka se deklariše kao neizložba zato što se u nemuzeju ili defunkcionalizovanoj zgradi, u kojoj ne postoje elementarni muzeološki i tehnički uslovi za izlaganje umetničkih dela ne mogu praviti izložbe. Neizložba nema formu, strukturu i arhitekturu, ona predstavlja konglomerat nasumično rasejanih, izjava i znakova, koji na različite načine reflektuju situaciju u kojoj se ova institucija nalazi. Skretanje pažnje je bitno, ali je razumevanje suštine problema još bitnije. Mi pre svega postavljamo pitanje da li nam je uopšte potreban Muzej savremene umetnosti, pošto zaustav njegovog funkcionisanja sve ove godine okružuje ravnodušnost. Da li smo u potpunosti svesni svih, opipljivih i neopipljivih, posledica ovakvog stanja i da li prepuštanje Muzeja njegovoj sudbini, takođe, nešto govori i o društvu?

Sretenović dalje dodaje:

– Ako ne postoji politička volja da se stanje u umetnosti i kulturi sistemski, dugoročno i profesionalno rešava, ako nema svesti o funkciji umetnosti i kulture u razvoju i emancipaciji društva, onda je jasno da odgovornost počiva na političkim nomenklaturama koje su se poslednjih desetak godina smenjivale na vlasti.

Postulirajući „slučaj Muzeja savremene umetnosti” kao simptomatičan, kontraspektakl neizložbe, takođe, služi i kao platforma za kritičko razmatranje situacije u kojoj se nalazi muzejska infrastruktura, institucije kulture i savremena umetnička produkcija u Srbiji. U ovom „indukovanom incidentu buđenja zgrade iz hibernacije”, koji će posetiocima biti dostupan do kraja septembra, učestvuju kustosi Andrej Dolinka, Una Popović i Dejan Sretenović i brojni umetnici.

Trebalo bi istaći još jednu specifičnost postavke – muzej ne izlaže umetnička dela, kao što je to slučaj na regularnim izložbama, već umetničke intervencije „izlažu” sam muzej i nose vrednost izjava o njegovoj svakodnevici.