Požurivanje Dačića

Sve se juče usijalo kada je B92 objavio vest da će Dačić od demokrata tražiti mesto premijera, jer danima se saopštava da mu je Tomislav Nikolić ponudio da to bude u vladi koju bi napravili SNS, SPS i URS. Ovih dana je „političkom čaršijom” kružilo nekoliko lista sa sastavom te vlade. I sve se svodilo na dilemu da li je Dačić i premijer i ministar policije ili je samo premijer.

Jedan od čelnika socijalista, za koga se misli da je bliži koaliciji sa SNS-om, saopštio je za B 92 informaciju o razgovorima u užem rukovodstvu SPS-a gde je pominjana mogućnost da Dačić bude premijer i u vladi sa DS-om. To su naknadno potvrdili još neki od učesnika u tom razgovoru. Ipak oni su informaciju relativizovali tvrdeći da je reč o neformalnom razgovoru u kome je pominjana i mogućnost da Dačić bude premijer i u vladi sa DS-om, ali da to nije zvaničan stav. Na poruke novinara B 92 Dačić nije odgovarao, ali je posredstvom agencije Tanjug odmah demantovao ovu tvrdnju rekavši da socijalisti nikome ne postavljaju bilo kakav ultimatum, pa ni Demokratskoj stranci.

I posle Dačićevog demantija u B 92 su ostali pri svojim tvrdnjama.

Ova priča je unela novi preokret u beskonačni „rijaliti” o pravljenju Vlade Srbije koji je Demokratska stranka želela da ubrza progovorivši posle dužeg ćutanja u očiglednoj nameri da kaže da je lopta u dvorištu socijalista, da oni treba da odluče.

Ćutanje je prekinuo Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke, tvrdeći u intervjuu za „Blic” da su dogovorene i da su podudarne politike demokrata, socijalista i regionalaca.

Očigledno to je bio odgovor na tvrdnje socijalista da čekaju ponudu od demokrata.

Za „Politiku” je juče u predsedništvu demokrata rečeno da su čak dva puta predlagali lideru socijalista da traže od predsednika Srbije mandat za sastav vlade, ali da je Dačić tada govorio da još treba sačekati.

Dačić je na ponudu demokrata da u vladi budu DS, SPS, LDP i manjine odgovorio zahtevom da u njoj obavezno bude i URS iako mu je bilo poznato da Tadić i lider URS-a nisu razgovarali od njegovog isključivanja iz vlade.

Činilo se da je novi preokret napravljen kada su razgovarali prvo Tadić i Dinkić, a potom Dinkić i Đilas i to tako da budu viđeni u jednom od prometnijih beogradskih restorana u kome uvek ima bar nekoliko novinara. Svakako da je Dinkić tada rekao Đilasu ono što je poverio i novinarima NIN-a pokazavši im Dačićeve teze od kojih je jedna glasila „Rusi ne žele Tadića za premijera”.

Tako se nastavlja sa praksom da se Vlada Srbije pravi i u neposrednim pregovorima mogućih sastavljača vlade ali i informacijama i dezinformacijama koje u medije plasiraju upravo ljudi koji u razgovorima učestvuju ili njihovo najbliže okruženje.

Slično se dešavalo i sredinom 2008. godine. I tada se odugovlačilo sa dogovorom oko vlade. Trošilo se vreme kako bi javnost ljuta, beznadežna i iznervirana na kraju prihvatila bilo kakvu vladu.

Tako su u igri i dalje najmanje tri opcije: srpska vlada – DS, SPS, LDP, URS i manjine; ruska vlada – SNS, SPS i URS i nemačka vlada – SNS, DS i ko god još želi.