Kosovski izazov za Evropu

"Nije ovde reč o nezavisnosti, već najpre o tome da li narodi na Kosovu mogu da žive zajedno ili ne. NATO je oterao 250.000 ljudi sa Kosova. NATO treba i da ih tamo vrati i pruži im bezbednost. Ako mogu da budu bezbedni na Kosovu, onda i nezavisnost može da se razmatra, ako ne, zašto bi Evropska unija uopšte podržavala takav režim."

Ovako razmišlja jedan od učesnika u živoj diskusiji na sajtu londonskog "Gardijana" koja traje već nekoliko dana povodom članka stalnog komentatora ovog lista Timotija Gartona Eša, objavljenog 15. februara pod naslovom "Zašto Kosovo treba da postane 33. a Srbija 34. članica" Evropske unije.

U komentarima čitalaca čija brojnost i žestina potvrđuju da je ovo tema u kojoj nema ravnodušnih nemoguće je naći zajednički imenitelj (osim možda emocionalnosti), ali ni taj sudar krajnosti ne poništava, već naprotiv pojačava, činjenicu da Kosovo nije izolovan problem i da će posledice konačnog rešenja, ma kakvo da je, biti širokog spektra.

Za autora teksta, kao što se iz naslova vidi, to rešenje je u Evropi. Članak zaključuje podsećanjem da se Evropska unija približava 50. rođendanu i da uoči martovskog jubileja ima šta da ispriča o širenju mira, sloboda i vladavine zakona. "Ali politička storija podrazumeva da se kaže i u kom pravcu idemo... Ona će u onoj meri biti dobra ukoliko u nju bude uvršteno i Kosovo kao sledeće poglavlje", napisao je Garton Eš.

Prethodno, on navodi da Kosovo mnogima mnogo znači, da je "kolevka srpstva" koliko i "albanstva", mesto gde je Milošević počeo "uspon ka beščašću", gde je Zapad intervenisao da bi odbranio muslimane od hrišćana, kako bi iskajao grehe propuštenog u Bosni... Šta god da je bilo, Kosovo predstavlja mali, ali značajan izazov međunarodnoj zajednici, a posebno Evropskoj uniji. Ahtisarijev plan sa pratećim komplikovanim, haotičnim kompromisom, nikoga ne zadovoljava u potpunosti, ali neki su nezadovoljniji od drugih, "srpski političari kažu da je neprihvatljiv". Rusija poručuje da neće podržati nezavisnost, ali "niko ne zna kojim će putem Rusi krenuti. Verovatno ni sami Rusi to ne znaju".

Evropa sada mora da bude jasna, jedinstvena, jaka i strateški promišljena, smatra Garton Eš. Samo tako i Rusi će biti navedeni da se slože, a strateški, Ahtisarijev plan može da uspe samo ako i Srbija i Kosovo uđu u EU zajedno sa svojim balkanskim susedima 2014. godine. Evropskim liderima potrebni su sada hrabrost i vizija da bi shvatili kako je jedino daljim proširenjem Unije moguće obezbediti mir na Balkanu, napisao je Garton Eš.

Mnogi se sa ovim nisu složili. "Takvo rešenje daće argument agresivnim državama za prepravljanje granica slabijih od sebe. Zamislite da neka sila, jača od Ujedinjenog Kraljevstva, bombarduje Britaniju u cilju nametanja rešenja za Severnu Irsku. Sumnjam da bi prosečni britanski građanin to podržao", bio je jedan od komentara, dok je u drugima izneta optužba na račun dvostrukih standarda Zapada, navođenjem primera Pridnjestrovlja i Južne Osetije i drugih "koji imaju više uslova za nezavisnost nego Kosovo, ali ih svet bojkotuje".

"Gospodine Garton Eš, da li posle nezavisnosti Kosova preporučujete isto i za Vojvodinu, a posle bi i Slavonija mogla da se odvoji od Hrvatske, a Hercegovina od Bosne, ili, što ne početi od Britanije i dopustiti da se Vels otcepi, a Alster ujedini sa Republikom Irskom", predlaže jedan ljutiti čitalac.

Drugi pak konstatuje da članak predstavlja žalosni pokušaj ignorisanja istine i realnosti na Balkanu, a intoniran je tako da očigledno favorizuje Srbe. "Neki od vas pominju da je 250.000 Srba i Roma isterano iz svojih domova, a pravo pitanje je kada je Dardanija (Kosovo) uopšte imala 250.000 Srba? Nikada", konstatuje ovaj učesnik u diskusiji uz komentar da su neki "pseudonaučnici, koristeći se isfabrikovanim dokazima, izvrnuli istorijske činjenice", a da će Ahtisarijevim planom biti sprečena ponovna kolonizacija Kosova od strane Srba.

Položaj preostalih Srba na Kosovu je zaista izuzetno zabrinjavajući, ali manipulacije iz Beograda neće pomoći da se situacija poboljša niti mogu biti argument za uskraćivanje Kosovu prava na samoopredeljenje, daje svoj sud još jedan učesnik od kojih je veliki broj, reklo bi se po intonaciji priloga, iz naših krajeva.

Poslednji koga citiramo je, međutim, očigledno iz Britanije. "Umesto pozivanja Kosova u Evropsku uniju, zar ne bi bilo bolje da pospremimo našu kuću. Šta je sa našim rasizmom, homofobijom, seksizmom, a da ne spominjemo činjenicu da imamo najveći problem siromaštva dece u celom zapadnom svetu", upozorio je ovaj glas sa Ostrva.