Rampa za gračaničke stražare

Valjevo – Ogroman „bokal” na reci Jablanici, 13 kilometara uzvodno od Valjeva, već vapi za vodom. Ostalo je još malo doterivanja, odnosno fine ruke, pa da počne punjenje. U njegovom gornjem delu prema kanjonu rečice Sušice stoji ušuškana, u belo okrečena bogomolja, valjevska Gračanica. Procene su da ova crkva potiče iz 13. veka i da je jedna od najstarijih u valjevskom kraju. Iz straha da prilikom punjenja jezera crkva ne bude potopljena, grupa vernika je već mesecima u sukobu sa graditeljima brane i akumulacije „Rovni”.

Izvođači radova posle najnovijeg incidenta postavili su rampe na sva četiri pristupna puta koji vode do bogomolje. Na tablama stoji da je zabranjen pristup nezaposlenima. Iz hladovine, poštovanje ovog upozorenja kontrolišu radnici privatnog obezbeđenja. Meštanima okolnih sela to ne smeta, čak nam rekoše da tablu nisu ni primetili, jer su po ceo dan u malinama. Od tog voća najviše zarađuju i žive. Iako nam je za put prečicom, koji vodi dnom budućeg jezera, bila dovoljna novinarska legitimacija, ipak nismo mogli da prođemo, jer su teški kamioni, „damperi”, stalno u pokretu, a prašina koja se diže iza njih na temperaturi većoj od 30 stepeni nesavladiva je prepreka.

Naš domaćin i vodič je Jordan Milovanović, inženjer mašinstva i voćar iz sela Balinovića. Predložio je da pođemo dužim, zaobilaznim putem preko Poćute. Pridružio se stražarima Gračanice i uz put priča da nije iznenađen žurbom izvođača radova, jer su javno obećali da na jesen počinje punjenje akumulacije.

– To nama ne smeta i iskren da budem vreme je da se posle 30 godina gradnje jedan ovako značajan vodoprivredni objekat završi. Međutim, potrebno je da voda u akumulaciji ne pređe kotu 330, čime bi crkva ostala na suvom. Za to treba jako malo volje i razumevanja a ne dodatni milioni, kako se može čuti. Mi se ne mirimo sa tim da je izgradnjom nove crkve, neke vrste kopije valjevske Gračanice na Bakića brdu, u selu Brezovicama, stavljena tačka na ovaj slučaj. Nova crkva je lepa, ali Gračanica je podignuta na svetom mestu i po božjem određenju, a ne na placu koji su odredili geometri ili neka administracija – kaže Jordan.

Zaustavljamo se pred novom crkvom. Kapija je zaključana, a parohijski dom bez domaćina. Ni posle pet godina crkva nije osveštana. Na taj način je i Valjevska eparhija, dodaje Milovanović, iskazala svoje neslaganje da Gračanica bude potopljena i premeštena.

Na Aranđelovdan 2002. godine lokalni sveštenik je u valjevskoj Gračanici kazao da je to poslednja liturgija i da će uskoro početi rušenje. Za kratko vreme preko društvene mreže Fejsbuk u odbranu crkve uključilo se više od 10.000 vernika i građana iz ovog kraja, Srbije i dijaspore. Od tih deset hiljada, onih koji danonoćno čuvaju svetinju svega je deset – a među njima je sedam žena koje je predvodio prošle nedelje uhapšeni monah Dragan Davidović zvani Antonije, koji je monašku rizu prvi put obukao u manastiru Crna Reka.

– Ja sam Darinka Davidović, majka uhapšenog monaha, i svima koji to ne znaju poručujem da moj sin nije nikakav ekstremista, sektaš ili fanatik, već čovek neverovatne smirenosti, energije i posvećenosti bogu. Očekujem da koliko sutra bude pušten iz pritvora, jer su razlozi zbog kojih je tamo izmišljeni i inscenirani kako bi se grupa nas koji smo najuporniji razbila. Ali, tvrd smo mi orah – veli Darinka koju smo sa ostalim „stražarima” Gračanice sreli u središtu Valjevske eparhije.

Među stražarima Gračanice je i Gordana Damnjanović, radnica propale Valjevske kožare. U poslednjem sukobu sa privatnim obezbeđenjem zadobila je povredu oka. Snežana Ilić je vaspitavala generacije najmlađih Valjevaca u ovdašnjim obdaništima i predškolskim ustanovama. Gordana Sloboda je invalid rada, koja je, kako veli, i tako sakata, osetila potrebu da brani svetinju. Milan Davidović, otac uhapšenog monaha, penzionisani je mašinbravar koji je radio na raketnom programu u „Krušiku”, a Dragan Novaković, veterinar.

– Iz ovog sastava valjda se da zaključiti da nismo nikakva banda, već ljudi sa najrazličitijim zanimanjima i obavezama, ali iskreno posvećeni nameri da se sačuva drevna crkva. To što nam postavljaju rampe i zabranjuju prolaz govori više o njima, jer ja, koji sam detinjstvo i život proveo na ovom prostoru, znam najmanje još pet tajnih prilaznih staza svetinji iznad kanjona Sušice – kaže veterinar Dragan, dodajući da ih uskoro očekuje sudski poziv zbog zauzeća državine po tužbi JP „Kolubara”iz Valjeva koje upravlja ovim vodoprivrednim sistemom.