Рампа за грачаничке стражаре

Ваљево – Огромaн „бокал” на реци Јабланици, 13 километара узводно од Ваљева, већ вапи за водом. Остало је још мало дотеривања, односно фине руке, па да почне пуњење. У његовом горњем делу према кањону речице Сушице стоји ушушкана, у бело окречена богомоља, ваљевска Грачаница. Процене су да ова црква потиче из 13. века и да је једна од најстаријих у ваљевском крају. Из страха да приликом пуњења језера црква не буде потопљена, група верника је већ месецима у сукобу са градитељима бране и акумулације „Ровни”.

Извођачи радова после најновијег инцидента поставили су рампе на сва четири приступна пута који воде до богомоље. На таблама стоји да је забрањен приступ незапосленима. Из хладовине, поштовање овог упозорења контролишу радници приватног обезбеђења. Мештанима околних села то не смета, чак нам рекоше да таблу нису ни приметили, јер су по цео дан у малинама. Од тог воћа највише зарађују и живе. Иако нам је за пут пречицом, који води дном будућег језера, била довољна новинарска легитимација, ипак нисмо могли да прођемо, јер су тешки камиони, „дампери”, стално у покрету, а прашина која се диже иза њих на температури већој од 30 степени несавладива је препрека.

Наш домаћин и водич је Јордан Миловановић, инжењер машинства и воћар из села Балиновића. Предложио је да пођемо дужим, заобилазним путем преко Поћуте. Придружио се стражарима Грачанице и уз пут прича да није изненађен журбом извођача радова, јер су јавно обећали да на јесен почиње пуњење акумулације.

– То нама не смета и искрен да будем време је да се после 30 година градње један овако значајан водопривредни објекат заврши. Међутим, потребно је да вода у акумулацији не пређе коту 330, чиме би црква остала на сувом. За то треба јако мало воље и разумевања а не додатни милиони, како се може чути. Ми се не миримо са тим да је изградњом нове цркве, неке врсте копије ваљевске Грачанице на Бакића брду, у селу Брезовицама, стављена тачка на овај случај. Нова црква је лепа, али Грачаница је подигнута на светом месту и по божјем одређењу, а не на плацу који су одредили геометри или нека администрација – каже Јордан.

Заустављамо се пред новом црквом. Капија је закључана, а парохијски дом без домаћина. Ни после пет година црква није освештана. На тај начин је и Ваљевска епархија, додаје Миловановић, исказала своје неслагање да Грачаница буде потопљена и премештена.

На Аранђеловдан 2002. године локални свештеник је у ваљевској Грачаници казао да је то последња литургија и да ће ускоро почети рушење. За кратко време преко друштвене мреже Фејсбук у одбрану цркве укључило се више од 10.000 верника и грађана из овог краја, Србије и дијаспоре. Од тих десет хиљада, оних који даноноћно чувају светињу свега је десет – а међу њима је седам жена које је предводио прошле недеље ухапшени монах Драган Давидовић звани Антоније, који је монашку ризу први пут обукао у манастиру Црна Река.

– Ја сам Даринка Давидовић, мајка ухапшеног монаха, и свима који то не знају поручујем да мој син није никакав екстремиста, секташ или фанатик, већ човек невероватне смирености, енергије и посвећености богу. Очекујем да колико сутра буде пуштен из притвора, јер су разлози због којих је тамо измишљени и инсценирани како би се група нас који смо најупорнији разбила. Али, тврд смо ми орах – вели Даринка коју смо са осталим „стражарима” Грачанице срели у средишту Ваљевске епархије.

Међу стражарима Грачанице је и Гордана Дамњановић, радница пропале Ваљевске кожаре. У последњем сукобу са приватним обезбеђењем задобила је повреду ока. Снежана Илић је васпитавала генерације најмлађих Ваљеваца у овдашњим обдаништима и предшколским установама. Гордана Слобода је инвалид рада, која је, како вели, и тако саката, осетила потребу да брани светињу. Милан Давидовић, отац ухапшеног монаха, пензионисани је машинбравар који је радио на ракетном програму у „Крушику”, а Драган Новаковић, ветеринар.

– Из овог састава ваљда се да закључити да нисмо никаква банда, већ људи са најразличитијим занимањима и обавезама, али искрено посвећени намери да се сачува древна црква. То што нам постављају рампе и забрањују пролаз говори више о њима, јер ја, који сам детињство и живот провео на овом простору, знам најмање још пет тајних прилазних стаза светињи изнад кањона Сушице – каже ветеринар Драган, додајући да их ускоро очекује судски позив због заузећа државине по тужби ЈП „Колубара”из Ваљева које управља овим водопривредним системом.