Još jedan trijumf Italije nad Nemačkom

Stotinu i dvadeset milijardi evra za privredni razvoj članica EU, finansijska pomoć posrnulim ekonomijama kontinenta – bez novih uslovljavanja koja su, mahom, proglašena tutorstvom po ukusu Berlina – i niz mera koje bi rasteretile dužnike plaćanja visokih kamata koje im se nameću, predstavljaju najvažnije rezultate dogovora šefova država i vlada EU, postignutog juče na Evropskom savetu u Briselu.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je naglasio da je sporazum početak nove zajedničke evropske politike i da je realizacija planirana već od 9. jula ove godine.

Realizacija plana za suzbijanje krize podrazumeva niz opštih i parcijalnih mera, usklađenih sa potrebama posrnulih ekonomija. Najavljena je „nova fleksibilnost” pri dodeli finansijske pomoći iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) – ukoliko se članice koje postave zahtev pridržavaju opštih pravila budžetske discipline, definisane Fiskalnim paktom. Time bi se, pre svega, izbeglo novo zaduživanje nacionalnih banaka članica sa nepovoljnim kamatnim stopama.

Kao drugi korak najavljeno je uvođenje nadzora banaka pod kontrolom Evropske centralne banke, čime bi se stvorili uslovi za finansiranje posrnulih banaka, bez zaduženja matičnih država.

Parcijalno, izlazi se u susret Španiji obećanjem da će sredstva finansijske pomoći koju je zatražila iz Privremenog fonda za finansiranje (EFSF) biti preneseni u fond Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Time se rokovi otplate značajno produžavaju, a visina rata i kamata snižava.

Kao „prodor iz tutorskog obruča Berlina” smatra se ustupak Italiji koji, naravno, važi i za druge nacionalne ekonomije. Državama koje se pridržavaju budžetske discipline finansijska pomoć neće biti uslovljavana novim zahtevima niti kontrolama takozvane trojke (Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda), kao što je to do sada bio slučaj.

Konkretno, Rim može da računa na finansijsku pomoć i nove kredite, bez straha da će mu pomoć biti uslovljena novim merama rigorozne štednje, ili, štaviše, da će izgubiti suverenitet nad upravljanjem nacionalnim ekonomskim tokovima, kao što je to bio slučaj u Grčkoj i Irskoj.

Zasluge za usvajanje, po procenama ključne izmene dosadašnje prakse, pripadaju italijanskom premijeru Mariju Montiju. Šef italijanske vlade iznudio je nastavak pregovora u četvrtak uveče, kada je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj najavio kraj sednice prvog dana samita i zamolio učesnike da potvrde dogovor o usvajanju pakta za podsticaj privrednog rasta.

„Šta reče? Zar niste razumeli da Italija neće usvojiti pakt bez konkretnih mera kojim bi se snizile enormne kamate na državne obveznice”, uzviknuo je Monti.

Kao u režiranom kontranapadu fudbalske reprezentacije, Montiju se pridružio španski premijer Marijano Rahoj i stvari su krenule svojim tokom.

Sporazum i planirane inovacije naišle sa na odobravanje širom EU i podstakle optimizam da će kriza biti prevaziđena – bitno ranije nego što se očekivalo. Pozitivno su reagovale i svetske berze – evro je dostigao najviši nivo u minuloj godini dana, a kamate na državne obveznice Španije i Italije drastično su snižene...

Po opštoj oceni, odluke učesnika samita imaju istorijsku dimenziju. To se, pre svega, odnosi na prevagu stavova takozvane mediteranske grupe država EU, čime je, kako se tvrdi, okončan fiskalni diktat Berlina.

Shodno situaciji, italijanski mediji su proslavili „drugu pobedu Italije nad Nemačkom”, aludirajući na pobedu njihove fudbalske reprezentacije iste noći, nad nemačkim „pancerima”, na evropskom prvenstvu u Ukrajini i Poljskoj. Fudbalski žargon prisvojio je čak i Mario Monti, koji inače nije ljubitelj ovog sporta.

„Posle ove pobede nad Nemačkom, okrećem se finalu EP u Kijevu, rezervisanom za superiorne nacije, Španiju i Italiju”, dvosmisleno je rekao Monti pred novinarima, gledajući iz kraička oka u pravcu nemačke kancelarke Angele Merkel.

Raspoloženje u Nemačkoj, naravno, nije na nivou Italije, niti na nivou EU. Raste zabrinutost, pre svega u onom delu javnosti koji je dao mandat strankama vladajuće koalicije.

U koalicionoj vladi već se govorka o početku kraja kancelarske karijere Angele Merkel. Šefica vlade i njen generalni sekretar Herman Gre nisu propustili priliku da ukažu da je predstavnicima Berlina, ipak, pošlo za rukom da spreče, kažu nekontrolisano finansiranje posrnulih ekonomija. U verodostojnost njihovih objašnjenja, međutim, sumnja se. Budžetska komisija Bundestaga podnela je zahtev u kome se traži „hitno i iscrpno objašnjenje” od šefice vlade kako je u Briselu pristala na nešto što je samo nekoliko sati pred početak samita izričito odbila.