Још један тријумф Италије над Немачком

Стотину и двадесет милијарди евра за привредни развој чланица ЕУ, финансијска помоћ посрнулим економијама континента – без нових условљавања која су, махом, проглашена туторством по укусу Берлина – и низ мера које би растеретиле дужнике плаћања високих камата које им се намећу, представљају најважније резултате договора шефова држава и влада ЕУ, постигнутог јуче на Европском савету у Бриселу.

Председник Европског савета Херман ван Ромпај је нагласио да је споразум почетак нове заједничке европске политике и да је реализација планирана већ од 9. јула ове године.

Реализација плана за сузбијање кризе подразумева низ општих и парцијалних мера, усклађених са потребама посрнулих економија. Најављена је „нова флексибилност” при додели финансијске помоћи из фонда Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) – уколико се чланице које поставе захтев придржавају општих правила буџетске дисциплине, дефинисане Фискалним пактом. Тиме би се, пре свега, избегло ново задуживање националних банака чланица са неповољним каматним стопама.

Као други корак најављено је увођење надзора банака под контролом Европске централне банке, чиме би се створили услови за финансирање посрнулих банака, без задужења матичних држава.

Парцијално, излази се у сусрет Шпанији обећањем да ће средства финансијске помоћи коју је затражила из Привременог фонда за финансирање (ЕФСФ) бити пренесени у фонд Европског стабилизационог механизма (ЕСМ). Тиме се рокови отплате значајно продужавају, а висина рата и камата снижава.

Као „продор из туторског обруча Берлина” сматра се уступак Италији који, наравно, важи и за друге националне економије. Државама које се придржавају буџетске дисциплине финансијска помоћ неће бити условљавана новим захтевима нити контролама такозване тројке (Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда), као што је то до сада био случај.

Конкретно, Рим може да рачуна на финансијску помоћ и нове кредите, без страха да ће му помоћ бити условљена новим мерама ригорозне штедње, или, штавише, да ће изгубити суверенитет над управљањем националним економским токовима, као што је то био случај у Грчкој и Ирској.

Заслуге за усвајање, по проценама кључне измене досадашње праксе, припадају италијанском премијеру Марију Монтију. Шеф италијанске владе изнудио је наставак преговора у четвртак увече, када је председник Европског савета Херман ван Ромпај најавио крај седнице првог дана самита и замолио учеснике да потврде договор о усвајању пакта за подстицај привредног раста.

„Шта рече? Зар нисте разумели да Италија неће усвојити пакт без конкретних мера којим би се снизиле енормне камате на државне обвезнице”, узвикнуо је Монти.

Као у режираном контранападу фудбалске репрезентације, Монтију се придружио шпански премијер Маријано Рахој и ствари су кренуле својим током.

Споразум и планиране иновације наишле са на одобравање широм ЕУ и подстакле оптимизам да ће криза бити превазиђена – битно раније него што се очекивало. Позитивно су реаговале и светске берзе – евро је достигао највиши ниво у минулој години дана, а камате на државне обвезнице Шпаније и Италије драстично су снижене...

По општој оцени, одлуке учесника самита имају историјску димензију. То се, пре свега, односи на превагу ставова такозване медитеранске групе држава ЕУ, чиме је, како се тврди, окончан фискални диктат Берлина.

Сходно ситуацији, италијански медији су прославили „другу победу Италије над Немачком”, алудирајући на победу њихове фудбалске репрезентације исте ноћи, над немачким „панцерима”, на европском првенству у Украјини и Пољској. Фудбалски жаргон присвојио је чак и Марио Монти, који иначе није љубитељ овог спорта.

„После ове победе над Немачком, окрећем се финалу ЕП у Кијеву, резервисаном за супериорне нације, Шпанију и Италију”, двосмислено је рекао Монти пред новинарима, гледајући из краичка ока у правцу немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Расположење у Немачкој, наравно, није на нивоу Италије, нити на нивоу ЕУ. Расте забринутост, пре свега у оном делу јавности који је дао мандат странкама владајуће коалиције.

У коалиционој влади већ се говорка о почетку краја канцеларске каријере Ангеле Меркел. Шефица владе и њен генерални секретар Херман Гре нису пропустили прилику да укажу да је представницима Берлина, ипак, пошло за руком да спрече, кажу неконтролисано финансирање посрнулих економија. У веродостојност њихових објашњења, међутим, сумња се. Буџетска комисија Бундестага поднела је захтев у коме се тражи „хитно и исцрпно објашњење” од шефице владе како је у Бриселу пристала на нешто што је само неколико сати пред почетак самита изричито одбила.