Sve u minusu samo trgovina u plusu

Svaki dan odlaganja formiranja Vlade Srbije koštaće nas sve skuplje. Ovu aprilsku tvrdnju ekonomskog analitičara Stojana Stamenkovića potvrdili su i podaci iz izveštaj državne statistike o ekonomskim kretanjima u maju. Srpska ekonomija je u recesiji, a prema proceni stručnjaka Instituta ekonomskih nauka, zbog krize u evrozoni i naših unutrašnjih političkih trzavica, ona može potrajatati do kraja 2013. godine. Ima i ekonomista koji upozoravaju da Srbiji preti opasnost da već u ovoj ili narednoj godini doživi privredni i finansijski kolaps.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, realni pad bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2012, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, iznosio je 1,3 odsto.

– Prvo tromesečje ove godine treći je uzastopni kvartal u kome bruto domaći proizvoid pada – podseća ekonomista dr Mlađen Kovačević – Na osnovu toga, zvanične institucije, ali i mnogi ekonomisti, zaključuju da je Srbija ponovo u recesiji. Nažalost, nije reč o recesiji koja je po definiciji kratkotrajna,već o veoma ozbiljnoj ekonomskoj krizi koja se produbljuje.

Zbog toga i ne treba da čudi što je stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2012. godine porasla za 3,3 odsto u odnosu na isti mesec lane, dok je stopa zaposlenosti pala za 1,9 odsto. Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, u aprilu dostigla je 25,5 odsto, i to 25 odsto za muško i 26,1 odsto za žensko stanovništvo.

Prema podacima Jugoslava Mijatovića, stručnjaka za problem nezaposlenih, broj zaposlenih osoba se smanjuje. Krajem marta taj broj sveo se na milion i 734.000 lica i bio je za oko 41.000 manji nego krajem 2010. godine. Zvanično, broj nezaposlenih lica krajem aprila iznosio je čak 775.265 i bio je za 45.765 veći nego početkom prošle godine. Posebno mora da zabrine podatak da je broj osoba koje traže zaposlenje, krajem aprila ove godine dostigao 876.310, što je za čak 73.470 više nego početkom 2011. godine.

Po Mijatovićevom proračunu, stopa nezaposlenosti u Srbiji krajem aprila ove godine premašila je 30,6 odsto, što je najviša stopa među evropskim zemljama.

Zabrinjava i podatak da je industrijska proizvodnja u maju ove godine manja za 3,1 odsto u odnosu na maj 2011, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 3,2 odsto. Pad industrijske proizvodnje u ovoj godini beleži se od januara (za 2,7 odsto), a u februaru je bila niža čak za 12,8 odsto nego u istom mesecu prethodne godine.

Od početka godne do kraja maja deficit u trgovini sa inostranstvom dostigao je 2,7 milijardi evra i veći je za 11,1 odsto. Izvezena roba vredela je 3,3 milijarde evra, za 0,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a uvoz je povećan za 4,5 odsto i iznosio je 5,9 milijardi evra. Pogoršala se i pokrivenost uvoza izvozom. U maju je pokrivenost uvoza izvozom bila 55,8 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,4 odsto.

Prodaja u trgovini na malo za prvih pet meseci ove godine u tekućim cenama veća je za 5,1 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je u stalnim cenama manja za 0,7 odsto. U maju je promet robe u tekućim cenama bio manji za 2,3 odsto, a u stalnim cenama za tri odsto nego u aprilu ove godine.

Iako smo dočekali mandatara nove vlade, a njeni „sastavljači” obećavaju da će je građani dočekati za petnaestak dana, nije na odmet podsetiti na računicu Stojana Stamenkovića s početka juna. Ovaj autor mesečnika „Makroekonoske analzize i trendovi” Ekonomskog instituta upozorio je da ako se na vladu bude čekalo 90 dana, što Ustav dozvoljava, do kraja godine ne bi bilo rasta bruto domaćeg proizvoda. Udeo deficita robe i usluga u BDP-u dostigao bi 18,19 odsto, najviše posle 2008. godine. Devizne rezerve u 2012. smanjile bi se za više od tri milijarde evra, na šestomesečnu vrednost uvoza. Inače, devizne rezerve od početka godine su manje za oko 1,5 milijardi.

Stamenkovićeva računica kazuje da bi u tom slučaju kurs evra do kraja godine dostigao 125 dinara, što bi doprinelo rastu inflacije od devet ili 10 odsto, pri čemu pad dolara smanjuje mogućnost otplata kredita denominovanih u evrima i moguć je bankrot nekih banaka.

Da nam se ne bi dogodila neka varijanta grčkog scenarija, Stamenković je poručio političarima da što pre počnu sa primenom kratkoročnih mera za stabilizovanje državnih finansija, kao što su: povećanje poreza na profit preduzeća, pa i poreza na dodatu vrednost. Na rashodnoj strani: zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, ili eventualo diferencirano smanjenje. A trebalo bi razmotriti i smanjenje plata u agencijama, odnosno svođenje njihovog nivoa na zarade u javnoj upravi.

Ukoliko se to ne dogodi i ne dođe do fiskalne konsolidacije, sledi scenario koji niko ne želi da se dogodi.