Све у минусу само трговина у плусу

Сваки дан одлагања формирања Владе Србије коштаће нас све скупље. Ову априлску тврдњу економског аналитичара Стојана Стаменковића потврдили су и подаци из извештај државне статистике о економским кретањима у мају. Српска економија је у рецесији, а према процени стручњака Института економских наука, због кризе у еврозони и наших унутрашњих политичких трзавица, она може потрајатати до краја 2013. године. Има и економиста који упозоравају да Србији прети опасност да већ у овој или наредној години доживи привредни и финансијски колапс.

Према последњем извештају Републичког завода за статистику, реални пад бруто домаћег производа у првом тромесечју 2012, у поређењу са истим периодом претходне године, износио је 1,3 одсто.

– Прво тромесечје ове године трећи је узастопни квартал у коме бруто домаћи произвоид пада – подсећа економиста др Млађен Ковачевић – На основу тога, званичне институције, али и многи економисти, закључују да је Србија поново у рецесији. Нажалост, није реч о рецесији која је по дефиницији краткотрајна,већ o веома озбиљној економској кризи која се продубљује.

Због тога и не треба да чуди што је стопа незапослености у Србији у априлу 2012. године порасла за 3,3 одсто у односу на исти месец лане, док је стопа запослености пала за 1,9 одсто. Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника, у априлу достигла је 25,5 одсто, и то 25 одсто за мушко и 26,1 одсто за женско становништво.

Према подацима Југослава Мијатовића, стручњака за проблем незапослених, број запослених особа се смањује. Крајем марта тај број свео се на милион и 734.000 лица и био је за око 41.000 мањи него крајем 2010. године. Званично, број незапослених лица крајем априла износио је чак 775.265 и био је за 45.765 већи него почетком прошле године. Посебно мора да забрине податак да је број особа које траже запослење, крајем априла ове године достигао 876.310, што је за чак 73.470 више него почетком 2011. године.

По Мијатовићевом прорачуну, стопа незапослености у Србији крајем априла ове године премашила је 30,6 одсто, што је највиша стопа међу европским земљама.

Забрињава и податак да је индустријска производња у мају ове године мања за 3,1 одсто у односу на мај 2011, а у односу на прошлогодишњи просек мања је за 3,2 одсто. Пад индустријске производње у овој години бележи се од јануара (за 2,7 одсто), а у фебруару је била нижа чак за 12,8 одсто него у истом месецу претходне године.

Од почетка годне до краја маја дефицит у трговини са иностранством достигао је 2,7 милијарди евра и већи је за 11,1 одсто. Извезена роба вредела је 3,3 милијарде евра, за 0,2 одсто мање него у истом периоду прошле године, а увоз је повећан за 4,5 одсто и износио је 5,9 милијарди евра. Погоршала се и покривеност увоза извозом. У мају је покривеност увоза извозом била 55,8 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 58,4 одсто.

Продаја у трговини на мало за првих пет месеци ове године у текућим ценама већа је за 5,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али је у сталним ценама мања за 0,7 одсто. У мају је промет робе у текућим ценама био мањи за 2,3 одсто, а у сталним ценама за три одсто него у априлу ове године.

Иако смо дочекали мандатара нове владе, а њени „састављачи” обећавају да ће је грађани дочекати за петнаестак дана, није на одмет подсетити на рачуницу Стојана Стаменковића с почетка јуна. Овај аутор месечника „Макроеконоске аналзизе и трендови” Економског института упозорио је да ако се на владу буде чекало 90 дана, што Устав дозвољава, до краја године не би било раста бруто домаћег производа. Удео дефицита робе и услуга у БДП-у достигао би 18,19 одсто, највише после 2008. године. Девизне резерве у 2012. смањиле би се за више од три милијарде евра, на шестомесечну вредност увоза. Иначе, девизне резерве од почетка године су мање за око 1,5 милијарди.

Стаменковићева рачуница казује да би у том случају курс евра до краја године достигао 125 динара, што би допринело расту инфлације од девет или 10 одсто, при чему пад долара смањује могућност отплата кредита деноминованих у еврима и могућ је банкрот неких банака.

Да нам се не би догодила нека варијанта грчког сценарија, Стаменковић је поручио политичарима да што пре почну са применом краткорочних мера за стабилизовање државних финансија, као што су: повећање пореза на профит предузећа, па и пореза на додату вредност. На расходној страни: замрзавање плата у јавном сектору и пензија, или евентуало диференцирано смањење. А требало би размотрити и смањење плата у агенцијама, односно свођење њиховог нивоа на зараде у јавној управи.

Уколико се то не догоди и не дође до фискалне консолидације, следи сценарио који нико не жели да се догоди.