Kad Ilijada traje kô gladna godina

Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma strogi i uopšte se ne gotive, jer rade isti biznis, ali u različitim ekipama. Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno…

Ta Ilijada traje ko gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, skupi ortake i opkoli ih ko Babo Sarajevo…

Neki student je stalno bez filera, jer mora da plaća stan, pošto je ostao bez mesta u studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune ko brod, na gajbu, i overio je… (Zločin i kazna)

Ovako prepričane lektire učenicima su „na izvol’te” dostupne putem nekoliko desetina sajtova kojima je jedina svrha da mladima „olakšaju” školske muke. Onda ne čudi podatak iz najnovijeg istraživanja među 1.085 petnaestogodišnjaka iz 18 šabačkih škola – da 23 odsto mladih ne čita, dok 59 odsto uopšte ne ide u pozorište. Anketa je pokazala da čak 20 odsto dece uopšte ne uči.

Ako je ovaj podatak iz jednog grada zvonio na uzbunu, šta tek reći na rezultat istraživanja na nivou čitave Srbije: trećina srednjoškolaca ne čita knjige ili čita samo obavezno školsko štivo. Gotovo polovina ne ide u pozorište i muzeje, pokazuje istraživanje „Svakodnevica mladih u Srbiji”, koje je u saradnji sa Ministarstvom za omladinu i sport, uradio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta.

– Za vreme školskog raspusta najveći broj srednjoškolaca ne pročita nijednu knjigu – kaže dr Ivana Stepanović Ilić, sa ovog instituta.

U istraživanju je 60 odsto srednjoškolaca priznalo da se u njihovoj kući „knjige cene ali ne čitaju”, kao i da 38 odsto učenika nije učlanjeno ni u jednu biblioteku, jer „ne vole da čitaju” ili ih „mrzi da stalno odlaze u biblioteku i paze da ne prekorači vreme”.

Na naše pitanje ko je tu zakazao, sagovornica odgovara: svi – i porodica, i škola i mediji.
– Čitalačke navike se razvijaju „od malih nogu” i roditelji koji čitaju stvaraju uslove da se i deca na njih ugledaju. Takvih modela u porodici je sve manje. S druge strane, ni u školi se ne podstiču čitalačke veštine. Škola je postala skraćena varijanta, sve je dostupno na internetu u prepričanoj verziji – kaže dr Stepanović-Ilić i dodaje da bi rezultati verovatno bili još gori kada bi se sada ponovilo istraživanje.

Kakva je situacija u osnovnoj školi? Mr Slobodan Malušić, specijalista pedagogije i direktor beogradske OŠ „Đura Daničić”, koji je radni vek proveo istražujući učeničke i roditeljske muke, smatra da, nažalost, knjigu kao temelj kulture potiskuje napredak nauke, tehnologije i savremenih komunikacija. I pored obimnog učenja gramatike, ističe da pismenost đaka nije na zavidnom nivou: komunikacija se svodi na skraćene verzije u SMS-u, a vrhunac „književnog” izražavanja je „Fejsbuk”.

– Poslednje istraživanje među učenicima osnovne škole od petog do osmog razreda pokazuje da đak za godinu dana u proseku pročita 4,73 knjige. Među njima ima učenika koji za godinu dana ne pročitaju nijednu knjigu (devet odsto), ili jednu do dve knjige 21 odsto. Oni koji retko čitaju i ne vole knjige, to pravdaju sledećim rečima: mrzi me, imam puno obaveza, brzo mi dosadi, više volim kompjuter – navodi Malušić.

Ovaj pedagog se slaže da većina roditelja traži od dece da čitaju lektiru, a pri tom ih deca nikad nisu videla da čitaju knjige.

– I jedni i drugi imaju isto opravdanje – nemaju vremena. Ali zato vremena uvek ima da se sedne za kompjuter ili odgleda utakmica – ističe sagovornik.

Profesor dr Veljko Brborić, upravnik katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu, smatra da je strašno to što učenici završavaju srednju školu, a da ništa nisu pročitali.

„Oni dolaze na različite načine do nekakvih ’prepričavanja’ i ’interpretacija’ lektire. To utiče na jezičku kulturu naših učenika i ona će svakog dana biti sve rđavija. Leksički fond će se smanjivati, i aktivni i pasivni, pa će tako u svakodnevnoj komunikaciji naši učenici koristiti vrlo malo reči. Naravno, nećemo im braniti da koriste elektronsku komunikaciju, internet i igrice, ali im moramo objasniti da je korisno čitati i knjige”, ističe Brborić.

Đaci s druge strane kažu da bi više čitali ukoliko bi lektira bila savremenija.

– Hari Poter je odlična knjiga. Pročitao sam zadnji deo tako što sam se zatvorio u sobu i čitao sedam dana bez prestanka. Samo sam jeo, spavao i čitao. Vrlo rado bih opet čitao kad bi bila lektira. (Miloš Ivanović, šesti razred)
Mislimo i o ovome.

Šah u biblioteci

Nasuprot rezultatima ovih istraživanja, podaci biblioteka iz Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada i Subotice pokazuju da je broj članova sve veći, naročito među najmlađom populacijom. U borbi za čitaoce, u ovim ustanovama kulture organizuju čitav niz aktivnosti, od radionica crtanog filma, stripa, origamija, pa do škola šaha, stranih jezika i kompjutera.