Кад Илијада траје кô гладна година

Ромео и Јулија су жабари из Вероне и они се смувају. Међутим, маторци су им веома строги и уопште се не готиве, јер раде исти бизнис, али у различитим екипама. Зент им је да их не провале и да им не укину кинту, па се виђају тајно…

Та Илијада траје ко гладна година. Вођа једне екипе мазне рибу од вође друге екипе. Онда овај први, скупи ортаке и опколи их ко Бабо Сарајево…

Неки студент је стално без филера, јер мора да плаћа стан, пошто је остао без места у студењаку. Једном приликом је био у бедаку, па је улетео код неке бабе, пуне ко брод, на гајбу, и оверио је… (Злочин и казна)

Овако препричане лектире ученицима су „на извол’те” доступне путем неколико десетина сајтова којима је једина сврха да младима „олакшају” школске муке. Онда не чуди податак из најновијег истраживања међу 1.085 петнаестогодишњака из 18 шабачких школа – да 23 одсто младих не чита, док 59 одсто уопште не иде у позориште. Анкета је показала да чак 20 одсто деце уопште не учи.

Ако је овај податак из једног града звонио на узбуну, шта тек рећи на резултат истраживања на нивоу читаве Србије: трећина средњошколаца не чита књиге или чита само обавезно школско штиво. Готово половина не иде у позориште и музеје, показује истраживање „Свакодневица младих у Србији”, које је у сарадњи са Министарством за омладину и спорт, урадио Институт за психологију Филозофског факултета.

– За време школског распуста највећи број средњошколаца не прочита ниједну књигу – каже др Ивана Степановић Илић, са овог института.

У истраживању је 60 одсто средњошколаца признало да се у њиховој кући „књиге цене али не читају”, као и да 38 одсто ученика није учлањено ни у једну библиотеку, јер „не воле да читају” или их „мрзи да стално одлазе у библиотеку и пазе да не прекорачи време”.

На наше питање ко је ту заказао, саговорница одговара: сви – и породица, и школа и медији.
– Читалачке навике се развијају „од малих ногу” и родитељи који читају стварају услове да се и деца на њих угледају. Таквих модела у породици је све мање. С друге стране, ни у школи се не подстичу читалачке вештине. Школа је постала скраћена варијанта, све је доступно на интернету у препричаној верзији – каже др Степановић-Илић и додаје да би резултати вероватно били још гори када би се сада поновило истраживање.

Каква је ситуација у основној школи? Мр Слободан Малушић, специјалиста педагогије и директор београдске ОШ „Ђура Даничић”, који је радни век провео истражујући ученичке и родитељске муке, сматра да, нажалост, књигу као темељ културе потискује напредак науке, технологије и савремених комуникација. И поред обимног учења граматике, истиче да писменост ђака није на завидном нивоу: комуникација се своди на скраћене верзије у СМС-у, а врхунац „књижевног” изражавања је „Фејсбук”.

– Последње истраживање међу ученицима основне школе од петог до осмог разреда показује да ђак за годину дана у просеку прочита 4,73 књиге. Међу њима има ученика који за годину дана не прочитају ниједну књигу (девет одсто), или једну до две књиге 21 одсто. Они који ретко читају и не воле књиге, то правдају следећим речима: мрзи ме, имам пуно обавеза, брзо ми досади, више волим компјутер – наводи Малушић.

Овај педагог се слаже да већина родитеља тражи од деце да читају лектиру, а при том их деца никад нису видела да читају књиге.

– И једни и други имају исто оправдање – немају времена. Али зато времена увек има да се седне за компјутер или одгледа утакмица – истиче саговорник.

Професор др Вељко Брборић, управник катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду, сматра да је страшно то што ученици завршавају средњу школу, а да ништа нису прочитали.

„Они долазе на различите начине до некаквих ’препричавања’ и ’интерпретација’ лектире. То утиче на језичку културу наших ученика и она ће сваког дана бити све рђавија. Лексички фонд ће се смањивати, и активни и пасивни, па ће тако у свакодневној комуникацији наши ученици користити врло мало речи. Наравно, нећемо им бранити да користе електронску комуникацију, интернет и игрице, али им морамо објаснити да је корисно читати и књиге”, истиче Брборић.

Ђаци с друге стране кажу да би више читали уколико би лектира била савременија.

– Хари Потер је одлична књига. Прочитао сам задњи део тако што сам се затворио у собу и читао седам дана без престанка. Само сам јео, спавао и читао. Врло радо бих опет читао кад би била лектира. (Милош Ивановић, шести разред)
Мислимо и о овоме.

Шах у библиотеци

Насупрот резултатима ових истраживања, подаци библиотека из Београда, Краљева, Ниша, Новог Сада и Суботице показују да је број чланова све већи, нарочито међу најмлађом популацијом. У борби за читаоце, у овим установама културе организују читав низ активности, од радионица цртаног филма, стрипа, оригамија, па до школа шаха, страних језика и компјутера.