Lidersko "krčkanje"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – U elitnoj vašingtonskoj prodavnici stvari za domaćinstvo istaknuta je i posuda koja deluje kao opozicija savremenom životnom ritmu. Poznavalac kaže da takav utisak nije tačan: lonac za sporo kuvanje, kako se zove ta stvar, potpuno odgovara ubrzanoj svakodnevici.
Uključite ga da se jelo kuva, dok jurcate ili dok spavate da biste krenuli u jurnjavu.
A u njemu se gurmanluk kuva, priča dalje poznavalac, mnogo bolje nego na jakoj vatri, jer u dugom krčkanju raznovrsni sastojci dobiju jedinstven ukus, pa se takav obed brže pojede i uštedi vreme…

Program te sprave za krčkanje kao da je ovih dana proradio – u kampanji za sledećeg predsednika SAD. Do izbora je ostalo još više od 20 meseci, ali su, mnogo pre nego što je uobičajeno, već mnogi pretendenti ubačeni u "lonac za topljenje" – kako se ovde naziva sistem u kome se stapaju razne kulture, nacije, rase, vere – a koji u sadašnjem nadmetanju za mesto šefa Bele kuće radi na principu lonca za sporo kuvanje…

Izuzeci protiv pravila

Ovde je "spravljanje" nacionalnog lidera i inače dug postupak – isprobavanja različitih karaktera, razdvajanja bitnog od nevažnog, a mestimično i užih potreba od opšteg interesa. Rezultat tog pluralizma bila je, reklo bi se začudo, poprilična jednoobraznost.

Svi predsednici su bili – muškarci, belci, uglavnom potomci Engleza, a u manjem broju drugih predaka iz iste, germanske, grupe jezika, a bezmalo svi i protestantske veroispovesti. Tradiciju uniformnih rezultata predsedničke trke sada bi da promene – prvaci političkih manjina: žena, crnac, Latinos, mormon, pa i katolici koji su imali jednog predsednika, Džona Kenedija, ubijenog usred prvog mandata.

Da li su Amerikanci spremni da odstupe od "pravila" da im državu vodi "ustaljeni profil" – beli, protestantski muškarac? Ta spremnost je osetno porasla, kao i broj pretendentskih "izuzetaka". Mahom – u Demokratskoj partiji, koja je nedavno na izborima osvojila Kongres, pa bi da Republikanskoj partiji preuzme i Belu kuću.

Kako se pretendenti ispoljavaju kao "suštinske novosti", krčkanje u "loncu za topljenje" kao da prerasta u vrenje. Upravo su se žestoko sukobila dva "pionirska" aspiranta – bivša "prva dama", njujorška senatorka Hilari Klinton (59), koja bi bila prva žena šef Bele kuće, i ilinoiski senator Barak Obama (45), koji bi bio prvi crnac na najvišoj funkciji SAD.

Jedan njen podržavalac je odvalio da Obama "nema šanse zato što je crnac", a finansijer suprotnog tabora, koji je svojevremeno podržavao Bila Klintona, ocrnio je Hilari kao "polarizujuću", osobu koju će  republikanci uzdrmati i podsećanjem na seksualnu aferu (sa stažistkinjom  Monikom Levinski) njenog muža. I Hilari i Barak su dosad tvrdili da neće voditi "prljavu kampanju", ali… 

Ako hoćemo da pobedimo, moramo da delujemo pozitivno, a ne da se međusobno prozivamo, prokomentarisao je guverner Novog Meksika Bil Ričardson (59). On je njihov stranački kolega, demokrata, ali i takmac u istoj trci, gde bi u slučaju da pobedi postao prvi predsednik SAD latinoameričkog korena.

Njega u manjine svrstava i katolička vera, kao i jednog od republikanskih favorita u nadmetanju za osvajanje Bele kuće – bivšeg njujorškog gradonačelnika, republikanca Rudija Đulijanija (62), sina potomaka italijanskih imigranata. Ako bi Đulijani postao predsednik, primećuju hroničari, bio bi to nezapamćen uspon "italijanske loze" kojoj pripada i predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi (66).

Izuzetak bi predstavljao i trijumf republikanca, doskorašnjeg masačusetskog guvernera, Mita Romnija (59) koji bi postao prvi šef Bele kuće – pripadnik mormonske zajednice.

U predsednički "ram" se ne bi sasvim uklopio ni najautoritativniji republikanski aspirant – arizonski senator Džon Mekejn (70). Od pravila bi odudarao po tome što bi postao najstariji pobednik predsedničkih izbora, jer bi novembra 2008. već bio u 73. godini i tako prevazišao rekord koji je zabeležio Ronald Regan kad je 1980. trijumfovao u 70. godini.

Nedoumica i u Holivudu

"Poplava" izuzetaka mogla bi da ima i kontraefekat – da suočeni s mnogim nepoznanicama birači pribegnu reprizi poznatog pravila. Kao takvi, mogućni "klasični" pobednici u predsedničkoj trci, pominju se potpredsednički kandidat iz tandema poraženog na prošlim izborima, bivši senator iz Severne Karoline, demokrata Džon Edvards (53) i nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Njut Gingrič (63), koji se zasad nije prijavio za trku.

Na koga tipovati u tako složenoj konkurenciji liberala, konzervativaca i centrista, pitaju se kladioničari i donatori. U nedoumicama je, kažu, i demokratama tradicionalno naklonjeni Holivud. Stiven Spilberg i Barbra Strejsend odlučili su se za širok pristup – da podrže i izuzetke kao što su Hilari Klinton i Barak Obama, kao i "po pravilu" stesanog ali takođe atraktivnog Edvardsa.

I to dvoje oskarovaca veruje, čini se, u delotvornost principa lonca za dugo kuvanje. Stavljaju više različitih sastojaka u politički "kazan" gde će, posle dugog krčkanja, pobediti – onaj koji "ne ispari".