Лидерско "крчкање"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, фебруара – У елитној вашингтонској продавници ствари за домаћинство истакнута је и посуда која делује као опозиција савременом животном ритму. Познавалац каже да такав утисак није тачан: лонац за споро кување, како се зове та ствар, потпуно одговара убрзаној свакодневици.
Укључите га да се јело кува, док јурцате или док спавате да бисте кренули у јурњаву.
А у њему се гурманлук кува, прича даље познавалац, много боље него на јакој ватри, јер у дугом крчкању разноврсни састојци добију јединствен укус, па се такав обед брже поједе и уштеди време…

Програм те справе за крчкање као да је ових дана прорадио – у кампањи за следећег председника САД. До избора је остало још више од 20 месеци, али су, много пре него што је уобичајено, већ многи претенденти убачени у "лонац за топљење" – како се овде назива систем у коме се стапају разне културе, нације, расе, вере – а који у садашњем надметању за место шефа Беле куће ради на принципу лонца за споро кување…

Изузеци против правила

Овде је "справљање" националног лидера и иначе дуг поступак – испробавања различитих карактера, раздвајања битног од неважног, а местимично и ужих потреба од општег интереса. Резултат тог плурализма била је, рекло би се зачудо, поприлична једнообразност.

Сви председници су били – мушкарци, белци, углавном потомци Енглеза, а у мањем броју других предака из исте, германске, групе језика, а безмало сви и протестантске вероисповести. Традицију униформних резултата председничке трке сада би да промене – прваци политичких мањина: жена, црнац, Латинос, мормон, па и католици који су имали једног председника, Џона Кенедија, убијеног усред првог мандата.

Да ли су Американци спремни да одступе од "правила" да им државу води "устаљени профил" – бели, протестантски мушкарац? Та спремност је осетно порасла, као и број претендентских "изузетака". Махом – у Демократској партији, која је недавно на изборима освојила Конгрес, па би да Републиканској партији преузме и Белу кућу.

Како се претенденти испољавају као "суштинске новости", крчкање у "лонцу за топљење" као да прераста у врење. Управо су се жестоко сукобила два "пионирска" аспиранта – бивша "прва дама", њујоршка сенаторка Хилари Клинтон (59), која би била прва жена шеф Беле куће, и илиноиски сенатор Барак Обама (45), који би био први црнац на највишој функцији САД.

Један њен подржавалац је одвалио да Обама "нема шансе зато што је црнац", а финансијер супротног табора, који је својевремено подржавао Била Клинтона, оцрнио је Хилари као "поларизујућу", особу коју ће  републиканци уздрмати и подсећањем на сексуалну аферу (са стажисткињом  Моником Левински) њеног мужа. И Хилари и Барак су досад тврдили да неће водити "прљаву кампању", али… 

Ако хоћемо да победимо, морамо да делујемо позитивно, а не да се међусобно прозивамо, прокоментарисао је гувернер Новог Мексика Бил Ричардсон (59). Он је њихов страначки колега, демократа, али и такмац у истој трци, где би у случају да победи постао први председник САД латиноамеричког корена.

Њега у мањине сврстава и католичка вера, као и једног од републиканских фаворита у надметању за освајање Беле куће – бившег њујоршког градоначелника, републиканца Рудија Ђулијанија (62), сина потомака италијанских имиграната. Ако би Ђулијани постао председник, примећују хроничари, био би то незапамћен успон "италијанске лозе" којој припада и председавајућа Представничког дома, демократа Ненси Пелоси (66).

Изузетак би представљао и тријумф републиканца, доскорашњег масачусетског гувернера, Мита Ромнија (59) који би постао први шеф Беле куће – припадник мормонске заједнице.

У председнички "рам" се не би сасвим уклопио ни најауторитативнији републикански аспирант – аризонски сенатор Џон Мекејн (70). Од правила би одударао по томе што би постао најстарији победник председничких избора, јер би новембра 2008. већ био у 73. години и тако превазишао рекорд који је забележио Роналд Реган кад је 1980. тријумфовао у 70. години.

Недоумица и у Холивуду

"Поплава" изузетака могла би да има и контраефекат – да суочени с многим непознаницама бирачи прибегну репризи познатог правила. Као такви, могућни "класични" победници у председничкој трци, помињу се потпредседнички кандидат из тандема пораженог на прошлим изборима, бивши сенатор из Северне Каролине, демократа Џон Едвардс (53) и некадашњи председавајући Представничког дома, републиканац Њут Гингрич (63), који се засад није пријавио за трку.

На кога типовати у тако сложеној конкуренцији либерала, конзервативаца и центриста, питају се кладионичари и донатори. У недоумицама је, кажу, и демократама традиционално наклоњени Холивуд. Стивен Спилберг и Барбра Стрејсенд одлучили су се за широк приступ – да подрже и изузетке као што су Хилари Клинтон и Барак Обама, као и "по правилу" стесаног али такође атрактивног Едвардса.

И то двоје оскароваца верује, чини се, у делотворност принципа лонца за дуго кување. Стављају више различитих састојака у политички "казан" где ће, после дугог крчкања, победити – онај који "не испари".