Zlo u nama

Jedna od omiljenih zabava Demokratske stranke u poslednje vreme jeste citiranje kakve su sve gadosti govorili lideri nove, buduće vlade Srbije dok su bili na suprotnim stranama. Štaviše, oni su inspirisali jedni druge da osmisle neke od najlucidnijih uvreda. Činjenica da o uvredama možemo da govorimo kao o nečemu lucidnom, ili da nečiji politički rad pamtimo po tome sa koliko je vrcavosti ponižavao svoje protivnike govori o tome da je naša politička scena iskoračila u domen zabavljačkih delatnosti. I zbilja, naši političari mnogo više liče na komičare koji se bave satiričnim komentarisanjem političkih dešavanja nego na aktivne činioce tih procesa.

Ako imamo u vidu dubinu krize u kojoj se nalazi naša zemlja i njen gubitak suvereniteta po svim pitanjima, nema nikakve sumnje da se ključne odluke i donose izvan kruga naših političara a da su oni samo manje ili više simpatične figure koje istupaju kako bi prikrile prave mehanizme odlučivanja.

Kao što naši političari nisu „stvarno” izvršioci volje naroda i sledbenici stranačkih programa na osnovu kojih su pobedili tako ni njihova međusobna optuživanja nisu „stvarni” zaključci o tome da je neko lopov, izdajnik ili ubica. Kako su svi naši političari poslednjih godina još i izgubili na svojoj političkoj potenciji, i prestali da izazivaju burne reakcije kako kod svojih simpatizera tako i kod svojih protivnika, i same optužbe su se razvodnile.

To, ipak, ne znači da sve gadosti koje su izgovorene u našoj javnosti neće moći da nam se uskoro obiju o glavu. Tako recimo, svi oni iz okruženja koji bi eventualno imali skepsu prema Nikolićevim časnim namerama na mestu predsednika Srbije ni ne moraju da smišljaju čime će ga osporiti – najsočnije optužbe protiv njega naći će u našoj javnosti.

Cinizam srpskih političara se preneo i na građane koji više nikome ne veruju niti imaju pozitivan odnos prema parlamentarnoj demokratiji koju su jako želeli. To, ipak, ne znači da im svojevremeno nisu verovali i sasvim sigurno su mnoga prijateljstva, pa čak i životi okončani zbog agresivnih poruka koje su neodgovorno upućivali srpski političari.

Ali za tu vrstu tragedije koja je nastala iz srpskog političkog rečnika nisu krivi samo egzibicionisti iz stranaka već i mediji. Ako pogledamo oštrinu optužbi i afera koje se plasiraju iz dana u dan, rasplete kojima se plaši narod pred izbore i nespremnost novinara da ove izjave proseju kroz sito bilo kakve logike i činjenica, njihova odgovornost nije ništa manja.

No, srpski političari i mediji ostaju zasenjeni ponašanjem onih koji mnogo više kontrolišu stvari iznutra a to su američki zvaničnici. Naime, iz donedavne vizure SAD, ljudi koji će ubuduće voditi Vladu Srbije imaju predistoriju zabrane putovanja, bliske saradnje sa zločincima i učešća u raznim strašnim stvarima. Ako imamo u vidu da su Amerikanci u znatnoj meri ove optužbe sproveli u delo hapšenjima, presudama i pokušajima ubistva, i da su svojim odlukama najdirektnije raspirivali razne vidove najdrastičnijih podela u našem društvu – potpuno je neverovatno da su sada sve te prepreke i zabrane ukinute. Naročito ako imamo u vidu da su ratni zločini nešto što ne bi trebalo da zastareva.

I zato, ukoliko je naša demokratija uzdrmana cinizmom koji su građani razvili prema srpskim političarima, i ukoliko se na vlasti sada nalaze ljudi koje svakog trenutka možete osramotiti dokumentima o onome što su donedavno zastupali – dogodila nam se i jedna korisna stvar. Amoralni srpski političari su uspeli da u potpunosti razotkriju licemerje našeg pravog protivnika – američke administracije – koja je godinama zlostavljala ovu zemlju ne bi li se odrekla tih zločinaca a sada ih prihvata kao svoje saradnike.

Srbija je bila premala zemlja da bi istrpela svu pokvarenost srpskih političara ali su oni srećom uspeli da inficiraju i Ameriku. Sada će konačno i oni moći da vide kako je nama svih ovih godina.