Železara topi strpljenje radnika

Smederevo – Druga visoka peć u Železari Smederevo ugašena je tokom vikenda nakon što je iz nje u julu izašlo i poslednjih 20.000 tona čelika za poznate kupce. Zbog neisplativosti proizvodnje i nedostatka para za sirovine, na režimu „tihog hoda” trebalo bi da ostane do početka septembra, kako je najavljeno, ali je neizvesno kada će ponovo biti potpaljena. Oko pet hiljada radnika nekadašnjeg metalskog giganta od danas odlazi na godišnje i prinudne odmore, i tako će se privremeno pridružiti armiji od oko osam hiljada nezaposlenih građana.

Ovim Smederevo bukvalno postaje grad besposlenih, a to potvrđuje i odlazak oko 400 radnika Želvoza na prinudne odmore. Tako se, kao nikada ranije, broj zaposlenih Smederevaca gotovo izjednačio sa brojem onih koji privremeno ili već duže nemaju posao. U gradu na Dunavu od danas ne radi čak 14.000 ljudi, što dovodi u pitanje i egzistenciju njihovih porodica, pa je u borbi za preživljavanje automatski još dvadesetak hiljada sugrađana. Za to vreme, investitori se povlače jedan za drugim. Otišao je „Remar-Grampet”, potom „Ju-Es stil”, a najverovatnije će im se pridružiti i „Komiko ojl”, nesuđeni graditelj rafinerije koji danas završava na sudu sa gradom Smederevom.

Državi koja silom prilika poseduje dve najveće fabrike u Smederevu, ali i lokalnoj vlasti, trebaće mnogo truda i novca da spase ovdašnju privredu od kolapsa, a građane od propasti. Poznato je da Smederevo diše kako i železara, pa bi njen izdisaj paralisao čitav grad.

– Ne smemo ni da mislimo o tome šta nas čeka tokom leta jer železara neće raditi, a šta može radnik sa dvadesetak hiljada dinara, kad ne zna šta će pre. Ako ništa na bolje ne krene u železari, od jeseni smo mrtav grad, bliži se zima, a para neće biti ni za preživljavanje – strahuje vlasnica butika u centru grada koji je nekad bio prepun mušterija, a juče sablasno prazan.

Zaposleni u smederevskoj železari do polovine jula odlaziće sukcesivno na odmore, godišnje i prinudne. Za nedelju dana fabrika će biti pusta, a pogone će održavati maksimalno 500 radnika. Poput najveće fabrike u Smederevu i gradska kasa ostaće prazna u odnosu na period kada je „Ju-Es stil” punio budžet i plaćao sve takse, a ako u nju ne uđu ni pare od zakupa zemljišta za rafineriju, čelnicima grada ni viša matematika neće pomoći. Lokalni privrednici naći će se u nebranom grožđu, a običan građanin u besparici.

Ako se do 10. septembra, kada ističe tender, ne javi nijedan kupac ili strateški partner za železaru, teško je verovati u nastavak proizvodnje koja državi pravi veće troškove od prihoda. Nova vlada će morati da prelomi pitanje čeličane, a konačni ishod prelomiće i sudbinu Smedereva.

Železara Smederevo je od kraja januara u državnom vlasništvu pošto ju je vlada otkupila za jedan dolar od „Ju-Es stila” koji se zbog gubitaka povukao iz Srbije.

Tender za strateškog partnera Železare Smederevo produžen je do 10. septembra jer do isteka prethodnog roka, 11. juna, nije stigla nijedna obavezujuća ponuda.

O. Milošević

------------------------------------

 Hronologija događaja u železari

– mart 2003 – „Ju-Es stil” kupio Sartid
– početak 2009 – Obe peći na „tihom hodu”
– kraj 2010 – Dvostruko smanjena proizvodnja
– proleće 2011 – Jedna peć na „tihom hodu”
– novembar 2011 – Najava povlačenja Amerikanaca
– januar 2012 – Vlada Srbije za dolar preuzima železaru

– jul 2012 – I druga peć stavljena na „tihi hod”