Железара топи стрпљење радника

Смедерево – Друга висока пећ у Железари Смедерево угашена је током викенда након што је из ње у јулу изашло и последњих 20.000 тона челика за познате купце. Због неисплативости производње и недостатка пара за сировине, на режиму „тихог хода” требало би да остане до почетка септембра, како је најављено, али је неизвесно када ће поново бити потпаљена. Око пет хиљада радника некадашњег металског гиганта од данас одлази на годишње и принудне одморе, и тако ће се привремено придружити армији од око осам хиљада незапослених грађана.

Овим Смедерево буквално постаје град беспослених, а то потврђује и одлазак око 400 радника Желвоза на принудне одморе. Тако се, као никада раније, број запослених Смедереваца готово изједначио са бројем оних који привремено или већ дуже немају посао. У граду на Дунаву од данас не ради чак 14.000 људи, што доводи у питање и егзистенцију њихових породица, па је у борби за преживљавање аутоматски још двадесетак хиљада суграђана. За то време, инвеститори се повлаче један за другим. Отишао је „Ремар-Грампет”, потом „Ју-Ес стил”, а највероватније ће им се придружити и „Комико ојл”, несуђени градитељ рафинерије који данас завршава на суду са градом Смедеревом.

Држави која силом прилика поседује две највеће фабрике у Смедереву, али и локалној власти, требаће много труда и новца да спасе овдашњу привреду од колапса, а грађане од пропасти. Познато је да Смедерево дише како и железара, па би њен издисај паралисао читав град.

– Не смемо ни да мислимо о томе шта нас чека током лета јер железара неће радити, а шта може радник са двадесетак хиљада динара, кад не зна шта ће пре. Ако ништа на боље не крене у железари, од јесени смо мртав град, ближи се зима, а пара неће бити ни за преживљавање – страхује власница бутика у центру града који је некад био препун муштерија, а јуче сабласно празан.

Запослени у смедеревској железари до половине јула одлазиће сукцесивно на одморе, годишње и принудне. За недељу дана фабрика ће бити пуста, а погоне ће одржавати максимално 500 радника. Попут највеће фабрике у Смедереву и градска каса остаће празна у односу на период када је „Ју-Ес стил” пунио буџет и плаћао све таксе, а ако у њу не уђу ни паре од закупа земљишта за рафинерију, челницима града ни виша математика неће помоћи. Локални привредници наћи ће се у небраном грожђу, а обичан грађанин у беспарици.

Ако се до 10. септембра, када истиче тендер, не јави ниједан купац или стратешки партнер за железару, тешко је веровати у наставак производње која држави прави веће трошкове од прихода. Нова влада ће морати да преломи питање челичане, а коначни исход преломиће и судбину Смедерева.

Железара Смедерево је од краја јануара у државном власништву пошто ју је влада откупила за један долар од „Ју-Ес стила” који се због губитака повукао из Србије.

Тендер за стратешког партнера Железаре Смедерево продужен је до 10. септембра јер до истека претходног рока, 11. јуна, није стигла ниједна обавезујућа понуда.

О. Милошевић

------------------------------------

 Хронологија догађаја у железари

– март 2003 – „Ју-Ес стил” купио Сартид
– почетак 2009 – Обе пећи на „тихом ходу”
– крај 2010 – Двоструко смањена производња
– пролеће 2011 – Једна пећ на „тихом ходу”
– новембар 2011 – Најава повлачења Американаца
– јануар 2012 – Влада Србије за долар преузима железару

– јул 2012 – И друга пећ стављена на „тихи ход”