Sada je vreme ulaganja

Kupovinom 80 odsto kapitala Cepter osiguranja, a potom i nedavnom promenom imena u Unika a.d.o, za stare klijente u suštini se ništa nije promenilo, jer smo preuzeli sve obaveze prema njima, ali će zato svi budući osiguranici imati na raspolaganju mnogo veći broj kvalitetnih usluga, kaže tim povodom za naš list Franc Vajler, prvi čovek ove najveće austrijske osiguravajuće kuće u Beogradu.
Za njega je ovo vreme velikih poslovnih iskušenja, ali i ulaganja u tržište koje se tek razvija, ponajpre u oblasti zdravstvenog osiguranja.

Cepter je u Srbiji postavio solidne temelje toj vrsti usluga, ali sada je na Uniki, koja ima iskustvo u tom poslu dugo 150 godina, sa 12,3 miliona ugovora u 16 evropskih zemalja, da tu ponudu "razigra" i približi domaćem korisniku. Vajleru je, razume se, veoma poznata ekonomska situacija u Srbiji, a sa njom i nezavidan standard građana. Njima je, nažalost, svaka vrsta osiguranja, pa i životno, samo novi trošak. Ta nimalo povoljna tržišna situacija, za njega i njegovu kuću, razlog je više da se sa trenutnih 35 a koliko sutra i svih 60 filijala širom Srbije približi klijentima i ponudi im sve usluge zdravstvenog, ali i drugih vrsta osiguranja po najvišim profesionalnim standardima.

Tržište osiguranja Srbije, u kojem se trenutno stvara svega 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, daleko je od rezultata koje postižu susedne, a kamoli zemlje ujedinjene Evrope. Upravo u toj činjenici naš sagovornik vidi i dugoročno veliku poslovnu šansu za Uniku, koja, poslujući u Srbiji, treba da postane i regionalni lider. Najmanje nekakvim osvajanjem što većeg udela na njenom tržištu, već ponajpre visokim kvalitetom svojih usluga, pre svega zdravstvenog.

Unika već nudi našim građanima takozvano putno osiguranje. Za svega nekoliko hiljada dinara svaki naš čovek može da se osigura od neke akutne, iznenadne bolesti u inostranstvu, ali ta polisa, naglašava Vajler, ne "pokriva", recimo, operaciju srca.

Takve i druge vrste životnog osiguranja, kakve ima, Unika će tek ponuditi, ali, kako reče naš sagovornik, u njihovom razvoju biće potrebna i saradnja sa državnim zdravstvenim fondom, kao i drugim privatnim osiguravajućim kućama. Prema njegovoj proceni, osim organizacionih i materijalnih neprilika, naš zdravstveni fond bi mogao, uz dalje institucionalne promene, da više sarađuje sa privatnim i drugim osiguravajućim kućama koje nude životno i zdravstveno osiguranje kako bi se i to malo para na što racionalniji način iskoristilo.

Po njemu je, najblaže rečeno, veoma čudno što naši osiguranici kod državnog fonda nemaju mogućnost da se leče ili koriste usluge privatnih klinika i domova zdravlja. Sve ih neizostavno tera u državne medicinske ustanove, čiji su radnici, kako se osvedočio Vajler, veoma kvalifikovani, ali i slabo plaćeni. Zato bi za građane, zdravstveni fond, medicinske ustanove, ali i osiguravajuće kuće, bilo bolje kada bi državni fond svojim osiguranicima, za početak, refundirao troškove lečenja u privatnoj praksi do cene koštanja te iste usluge u državnoj kući. Time bi, smatra, bez ikakvih dodatnih ulaganja bili udareni dobri temelji budućoj saradnji svih fondova i osiguravajućih kuća, bar onakvoj kakva je, recimo, u Austriji, gde svaka od njih, srazmerno visini plaćene premije, izdvaja novac za plaćanje troškova lečenja svog klijenta. Kod nas su ti i slični propisi dosta restriktivni, ali vreme našeg približavanja Evropi i njenim pravilima, staviće i tu temu brzo na dnevni red.

Na pitanje, šta će Unika uraditi sa premijama i profitom ostvarenim u Srbiji, kada za to dođe vreme, Vajler kaže da svaki dinar od premije ostaje tu, jer taj novac ne pripada Uniki, već njenim osiguranicima. A ona će ga, baš kao što to uspešno radi vek i po, praveći milijarde evra, domaćinski ulagati i zaradu deliti sa klijentima, dok će svoj deo zarade jednostavno – reinvestirati u fond rizika.