Zašto nema vlade bez Dinkića

Nema vlade bez Mlađana Dinkića. Minulih 12 godina bez svakoga se moglo: i bez Borisa Tadića i bez Vojislava Koštunice, Tome Nikolića, Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića… Osim bez Dinkića, koji je u svakoj podeli karata na političkom tržištu bio nezaobilazan. Upravo to mnogi njegovi kritičari smatraju najvećim uspehom. Eskiviranje cenzusa, sposobnost da minimum glasova pretvori u maksimum vlasti, da izblamira političke analitičare koji mu prognoziraju sigurnu propast, da kumuje sastavljanju i rastavljanju svake vlade – discipline su u kojima Dinkić, bar zasad, nema konkurenta na političkoj sceni.

Potpuno je izvesno da će jedan od najvažnijih resora – finansije – u novoj vladi pripasti upravo njemu i da će u narednom periodu krojiti budžetsku politiku.

Dinkićeve kolege ekonomisti zameraju mu mnogo toga. Mnogi od njih ne mogu da mu oproste izdaju ideje slobodnog tržišta i što je postao zagovornik teorije državne intervencije. „Nisam ni ja bio kenzijanac”, pravdao se Dinkić jednom prilikom i dodao da ga je kriza na to naterala.

Ekonomista Mlađen Kovačević jedan je od njegovih žestokih kritičara. Svojevremeno je u jednom referatu čak 13 strana posvetio Dinkićevim neispunjenim obećanjima i naširoko objašnjavao gde je sve život demantovao ovog političara. Kao bivšem guverneru najviše mu zamera što je fiksirao kurs, dok je inflacija u to vreme rasla. Najveći minus Dinkiću kao bivšem ministru finansija, po Kovačevićevim rečima, jeste to što se hvalio da je ostvario suficit, odnosno višak u državnoj kasi.

– A to je lako ako imate oko četiri milijarde prihoda od prodaje imovine i ako se zadužujete – kaže naš sagovornik.

Na spisak grehova lidera URS-a Kovačević je stavio i Nacionalni investicioni plan (NIP) preko koga je novac od privatizacije otišao na usitnjene, a ne kapitalne projekte.

– Ne mogu da vidim šta je dobro uradio, posledice njegovog rada su katastrofalne – oštar je Kovačević.

I dok on ne može da vidi uspehe Mlađana Dinkića, njegov mlađi kolega Goran Nikolić čini se ne vidi neuspehe lidera URS-a.

– Čak i ove besplatne akcije za koje ga svi prozivaju mislim da nisu njegov minus. Čini mi se da je i on sam verovao u tu ideju i da je zato to obećao – objašnjavao je Nikolić svoj stav.

Na spisak Dinkićevih uspeha Nikolić je upisao stabilizaciju dinara, uvođenje poreza na dodatu vrednost, kao i uvođenje fiskalnih kasa. „Pre njega stambenih kredita uopšte nije bilo, tako da je i to njegova zasluga”, prisećao se naš sagovornik.

Privlačenje stranih investitora subvencijama, krediti za likvidnost privredi, ali i reforma bankarskog sistema za neke ekonomiste su Dinkićev plus, dok su za druge minus.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, gde je Dinkić i studirao, izdvojio je po jedan najveći uspeh i neuspeh lidera URS-a. Tako Savić smatra da je najveća Dinkićeva zasluga bilo uvođenje PDV-a, što je povećalo prihode u budžet. Sa druge strane, zamera mu što je tvorac NIP-a.

– Iako ideja nije loša, njena primena je izvitoperena – objašnjava Savić.

Reformu bankarskog sistema ovaj profesor ne zna da li da stavi na listu uspeha ili neuspeha. Jer, činjenica je da je bankarski sektor stabilan, ali takođe vidimo i šta to znači i koliko skupo strancima plaćamo kamate na kredite. Istovremeno, ozdravljenje bankarskog sistema značilo je i likvidaciju četiri banke, podseća Savić.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, Dinkiću zamera na ideji fiskalne decentralizacije. Izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava kojim je više novca od poreza na zarade ostalo opštinama napravljen je ogroman jaz izeđu prihoda i rashoda u centralnoj kasi.

– Za njega je karakterističan taj ekstremni pragmatizam. On pokazuje neverovatnu spremnost da ostvari neke svoje ideje po svaku cenu, ne birajući sredstva. To nekada može da bude dobro, a nekada ostavlja ozbiljne posledice. Ponekad je brzoplet i ne poštuje hijerarhiju – zaključuje Nikolić.

A. Telesković