Privilegija sudija ili pravo građana

I posleodluke Ustavnog suda o vraćanju na posao više od 120 neizabranih sudija, ne nazire se izlaz iz ćorsokaka u koji je zapala reforma pravosuđa u Srbiji. Neizabrane sudije će se vratiti u sudnice, ali ne zbog stručne sposobnosti i dostojnosti nego zbog proceduralnihgrešaka i nesposobnosti Visokog saveta sudstva da proces reizbora vodi na pošten, pravičan i zakonit način. Rešenje njihovog problema još više je zaoštrilo otvorene probleme sprovedene reforme pravosuđa.

Odluka Ustavnog suda je usledila posle ozbiljnih reagovanja zvaničnog Brisela i međunarodnih sudijskih udruženja. Podsećam da se nedavno s opširnim izveštajem oglasilo Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL), a Konsultativno veće evropskih sudija sa Deklaracijom o reviziji odluka o izboru sudija. Suština prigovora odnosila se na ignorisanje osnovnih principa pravičnog postupka i javnihprocedura izbora sudija i tužilaca, kao i postupka revizije odluka o neizboru. Sudije kojisu odlučivalio sudbinama svojih kolega učinilisu ono što nikada ne bi smelida učine prema strankama o čijim zahtevima odlučuju u sudskim postupcima. Svet se, verovatno, čudi kako je moguće da sudije u Visokom savetu sudstvau postupcima odlučivanja o pravima svojih kolega ignorišu pravna načela koja su obavezni da primenjujuprema građanima.Da li su u pitanju politički pritisci, ili je problem u ličnom kodeksu? Ili i jedno i drugo?

Šteta učinjena sudskom sistemu i međunarodnom ugledu Srbije je nesumnjivo velika. Ali nova vlast ima istorijsku priliku da štetu ublaži i povrati ugled demokratske i pravne države ukoliko reaguje na pravi način. Reagovanje treba, pre svega, da pokaže da se nova srpska politika odriče političke kontrole sudskog sistema i da iskreno želi nezavisno pravosuđe. Politika, naime,mora da shvati da sudijska nezavisnost nije privilegija sudija nego pravo građana Srbije. Opravima građana treba daodlučuje sud koji radi na osnovu zakona i sudija koji nije podvrgnut nikakvim pritiscima.Vlast ovaj princip mora da promoviše javno i uvek. Samo tako će vlast imati ugled i poverenje građana.

Poruke koje dolaze izmeđunarodnih sudskih asocijacija i političkih institucija su jasne: problemi koje je na brzinu obećana reforma pravosuđa iznedrila moraju se hitno rešavati. Iz evropskih institucija nisu nudili rešenja, ali su to učinila profesionalna udruženja. U njihovim reagovanjima nude se dva moguća pristupa.Prema jednom, bilo bi najprihvatljivije poništiti odluke o neizboru sudija i vratiti ih u sistem (što je Ustavni sud učinio), nakon čega bi se sprovela sveopšta revizija stanja u pravosuđu. Drugi pristup sugeriše novi proces revizije u odnosu na neizabrane sudije koji bi sprovelo nezavisno sudsko telo uz primenu člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prvi pristup nudi sveobuhvatno rešenje problema. Reformutreba vratiti na početak ne samo zbog sudija koji nisu izabrani nego i zbog onih koji su izabrani!Jer ako je „reformisani sistem” uspostavljen kršenjem elementarnih principa pravičnosti, zašto bi mu se dao legitimitet? Nema opravdanja da samo deo sudija (neizabrani) bude podvrgnut procedurama objektivnog razmatranja činjenica koje su relevantne za izbor. Šta je društvena garancija građanima Srbije da su oni koji su izabrani zaista dostojni da obavljaju sudijsku dužnost? Strateški pristup koji opravdava reformu sadržan je u odgovoru na pitanje: da li su u reformi na sudijskim funkcijama zadržani profesionalno najkompetentniji i moralno najdostojniji? Sprovedena reforma nije dala odgovor na ovo fundamentalno pitanje i zato očigledno treba osmisliti novi strateški pristup reformi.

Taj novi pristup reformi morao bi krenuti od sveobuhvatne analize sudskog sistema. U BiH je takva analiza trajala više odgodinu dana i u tom periodumoglo se jasno videti šta je proizvelo nesposobnost sistema, pai koji su konkretni primeri nekompetentnosti sudija. Iz analize mnogih kontroverznih sudskih slučajeva bilo je lako izvesti zaključak odakle su dolazili politički uticaji i s kakvim (ne)sposobnostima je raspolagao sudija koji je vodio slučaj. U mnogim predmetima rasprave su godinama odlagane bez jasnih razloga, aslučajevi su zastarelikrivicom sudija.Analiza je pokazala i da sudija ima ogromnu moć da utiče na pravdu. Ako je pod bilo kakvim spoljnimuticajem, on to po pravilu i čini.

Drugi dugoročni cilj reforme mora biti uspostavljanje odgovornog sudskog sistema. Ako je reforma loše sprovedena, do ovog cilja će se teško stići. To je još jedan argument zbog kojeg bi, po mom uverenju, reformu sudskog sistema u Srbiji trebalovratiti na početak i predati u ruke kompetentnih ljudi.

*Sudija Suda BiH i prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH