Komisija „očitava” tender za brojila

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije možda će ponovo morati da raspiše tender za nabavku sistema daljinskog očitavanja i upravljanja potrošnjom – brojila budući da su pojedini ponuđači žalili Komisiji za zaštitu prava ponuđača u ispravnost tendera, tvrdeći da je pisan za jednu domaću kompaniju.

U Elektroprivredi Srbije za „Politiku” objašnjavaju da je tenderska procedura još uvek u toku i očekuje se odgovor Komisije za zaštitu prava ponuđača na sve žalbe. One su na razmatranju pred Komisijom, ističu u EPS-u i potvrđuju da postoji mogućnost ponovnog raspisivanja tendera. Ukoliko takva odluka bude doneta, uočeni nedostaci u tekstu tenderske dokumentacije biće ispravljeni.

Upitani da li je i gde EPS napravio grešku u tenderskoj dokumentaciji i da li je praksa da se greške potkradaju, u ovom javnom preduzeću objašnjavaju, da se u EPS sprovede oko 10.000 javnih nabavki godišnje, a greške se događaju u oko jedan do dva odsto slučaja.

U želji da se dobiju verodostojni podaci o poslovnom i tehničkom kapacitetu potencijalnih isporučilaca brojila, tražene potvrde krajnjih kupaca, a to su elektroprivrede i distribucije. Neophodno je, objašnjavaju u EPS-u, tražiti potvrde krajnjih korisnika kako bi se dokazale reference, jer je to način da se spreči fiktivno prikazivanje prometa, a da ta brojila nisu nigde ugrađena.

Dokazivanje verodostojnosti potvrda u Srbiji nije sporno, ali se na javni poziv prijavilo čak 58 firmi iz celog sveta. Ne bi se mogla pouzdano utvrditi ni stvarna količina brojila, a ni njihova vrednost. Krajnji korisnik je uvek poznat, naročito ako se radi o ovako značajnim količinama.

U Elektroprivredi Srbije podsećaju da je zahtevana referenca koja podrazumeva da postoji isporuka brojila i mernih grupa u iznosu od jedan odsto procenjene vrednosti partije. Komisija, nažalost, kažu u EPS-u, smatra da krajnji kupci mogu biti i fizička lica, a ona po Zakonu ne mogu izdavati potvrde, tako da je ocenjeno da taj zahtev u suprotnosti sa Zakonom i naloženo je poništavanje postupka. Nejasno je kako fizičko lice može kupiti brojila u vrednosti 480.000 evra, ističu u EPS. U ovom javnom preduzeću takođe kažu, da su na osnovu rešenja Komisije, već pokrili troškove takse od po 60.000 dinara firmama koje su uputile tužbu tražeći nadoknadu štete.

Na pitanje da li ovakvo rešenje Komisije može da se komentariše i kao pokušaj EPS-a da napravi tender za jednog domaćeg ponuđača u šta se sumnja, u ovom javnom preduzeću kažu, da vrednost tendera i po finansijskom obimu i po tehnološkim zahtevima podrazumeva i uslovljava traženje odgovarajućih referenci.

Ukoliko bi se tražile reference koje u svojim postupcima zahtevaju međunarodne banke (100 odsto vrednosti nabavke), niko od domaćih proizvođača ne bi mogao da konkuriše, pa ni u smislu zajedničke ponude. Zahtev je smanjen 100 puta i tražen je jedan odsto vrednosti, kako bi što veći broj domaćih firmi mogao da ispuni uslove.

Sve dosadašnje tendere, koje je raspisivao EPS, firme koje su procenile da neće dobiti posao, ocenjivale su kao nameštene, a to nije uvek bio isti proizvođač. Činjenica je da su sve zahtevane tehničke karakteristike poznate i javne već više od dve godine i da su svi proizvođači mogli da pripreme svoje proizvode, pri čemu su domaći proizvođači dokazali da su u stanju da isporuče traženi kvalitet. Tender je podeljen na šest partija. Kupuju se brojila, merne grupe, merni transformatori, merni ormari. Angažuju se izvođači radova, oprema ispituje u domaćim laboratorijama… Sve to govori u prilog angažovanju većeg broja domaćih firmi. Tender ni na koji način nije pravljen za jednog domaćeg ponuđača.

Tender je, inače, raspisan za nabavku mernih mesta kod velikih potrošača, mernih mesta javne rasvete i kontrolna merna mesta u trafo-stanicama. Na taj način se omogućava daljinsko očitavanje na oko 30 odsto ukupne potrošnje, odnosno za sve kupce osim za domaćinstva. Istovremeno, stvaraju se preduslovi za primenu Zakona o energetici u delu koji se odnosi na otvaranje tržišta.

U rešenju Komisije, u koje je „Politika” imala uvid, stoji da se osporava sadržina konkursne dokumentacije u delu koji se tiče načina dokazivanja uslova o raspolaganju neophodnim poslovnim kapacitetom. Uz to napominju, da ukoliko se postupak raspisivanja tendera ponovi, da je nosilac dužan da pravilno izradi konkursnu dokumentaciju tako da pri određivanju uslova za učestvovanje u postupku javne nabavke iste u svemu budu u skladu zakonom pri čemu je dužan da vodi računa da načinom na koji će ista biti opredeljena ne bude narušeno načelo jednakosti.

Jasna Petrović