Комисија „очитава” тендер за бројила

Јавно предузеће Електропривреда Србије можда ће поново морати да распише тендер за набавку система даљинског очитавања и управљања потрошњом – бројила будући да су поједини понуђачи жалили Комисији за заштиту права понуђача у исправност тендера, тврдећи да је писан за једну домаћу компанију.

У Електропривреди Србије за „Политику” објашњавају да је тендерска процедура још увек у току и очекује се одговор Комисије за заштиту права понуђача на све жалбе. Оне су на разматрању пред Комисијом, истичу у ЕПС-у и потврђују да постоји могућност поновног расписивања тендера. Уколико таква одлука буде донета, уочени недостаци у тексту тендерске документације биће исправљени.

Упитани да ли је и где ЕПС направио грешку у тендерској документацији и да ли је пракса да се грешке поткрадају, у овом јавном предузећу објашњавају, да се у ЕПС спроведе око 10.000 јавних набавки годишње, а грешке се догађају у око један до два одсто случаја.

У жељи да се добију веродостојни подаци о пословном и техничком капацитету потенцијалних испоручилаца бројила, тражене потврде крајњих купаца, а то су електропривреде и дистрибуције. Неопходно је, објашњавају у ЕПС-у, тражити потврде крајњих корисника како би се доказале референце, јер је то начин да се спречи фиктивно приказивање промета, а да та бројила нису нигде уграђена.

Доказивање веродостојности потврда у Србији није спорно, али се на јавни позив пријавило чак 58 фирми из целог света. Не би се могла поуздано утврдити ни стварна количина бројила, а ни њихова вредност. Крајњи корисник је увек познат, нарочито ако се ради о овако значајним количинама.

У Електропривреди Србије подсећају да је захтевана референца која подразумева да постоји испорука бројила и мерних група у износу од један одсто процењене вредности партије. Комисија, нажалост, кажу у ЕПС-у, сматра да крајњи купци могу бити и физичка лица, а она по Закону не могу издавати потврде, тако да је оцењено да тај захтев у супротности са Законом и наложено је поништавање поступка. Нејасно је како физичко лице може купити бројила у вредности 480.000 евра, истичу у ЕПС. У овом јавном предузећу такође кажу, да су на основу решења Комисије, већ покрили трошкове таксе од по 60.000 динара фирмама које су упутиле тужбу тражећи надокнаду штете.

На питање да ли овакво решење Комисије може да се коментарише и као покушај ЕПС-а да направи тендер за једног домаћег понуђача у шта се сумња, у овом јавном предузећу кажу, да вредност тендера и по финансијском обиму и по технолошким захтевима подразумева и условљава тражење одговарајућих референци.

Уколико би се тражиле референце које у својим поступцима захтевају међународне банке (100 одсто вредности набавке), нико од домаћих произвођача не би могао да конкурише, па ни у смислу заједничке понуде. Захтев је смањен 100 пута и тражен је један одсто вредности, како би што већи број домаћих фирми могао да испуни услове.

Све досадашње тендере, које је расписивао ЕПС, фирме које су процениле да неће добити посао, оцењивале су као намештене, а то није увек био исти произвођач. Чињеница је да су све захтеване техничке карактеристике познате и јавне већ више од две године и да су сви произвођачи могли да припреме своје производе, при чему су домаћи произвођачи доказали да су у стању да испоруче тражени квалитет. Тендер је подељен на шест партија. Купују се бројила, мерне групе, мерни трансформатори, мерни ормари. Ангажују се извођачи радова, опрема испитује у домаћим лабораторијама… Све то говори у прилог ангажовању већег броја домаћих фирми. Тендер ни на који начин није прављен за једног домаћег понуђача.

Тендер је, иначе, расписан за набавку мерних места код великих потрошача, мерних места јавне расвете и контролна мерна места у трафо-станицама. На тај начин се омогућава даљинско очитавање на око 30 одсто укупне потрошње, односно за све купце осим за домаћинства. Истовремено, стварају се предуслови за примену Закона о енергетици у делу који се односи на отварање тржишта.

У решењу Комисије, у које је „Политика” имала увид, стоји да се оспорава садржина конкурсне документације у делу који се тиче начина доказивања услова о располагању неопходним пословним капацитетом. Уз то напомињу, да уколико се поступак расписивања тендера понови, да је носилац дужан да правилно изради конкурсну документацију тако да при одређивању услова за учествовање у поступку јавне набавке исте у свему буду у складу законом при чему је дужан да води рачуна да начином на који ће иста бити опредељена не буде нарушено начело једнакости.

Јасна Петровић