Dug vek s pečurkama

Čačak – Od tri vodeće vrste pečuraka danas u svetu – šampinjoni, bukovača, šii-take – poslednju skoro niko ne proizvodi ne samo u Srbiji, već ni na Balkanu.
Cena šii-take uvezene iz Kine jeste od 13 do 15 dolara za kilogram i ti podaci, uz druge vrline ove gljive, mogu da postanu privlačan plan za ulagače.
– Ekstrakt šii-take podstiče vitalnost i dug vek, jer sadrži eritadenin, lentinan, peptidomanan i KS-2. Postoje brojni medicinski dokazi da utiče na sniženje nivoa holesterola u krvi, poboljšanje imunog sistema, sprečavanje rasta kancerogenih tumora i ima jako dejstvo protiv virusa gripa – kaže dr Biljana Veljković sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

Posvećena istraživanju u oblasti ekonomike poljoprivredne proizvodnje, dr Veljković tvrdi da na svetskom tržištu neprekidno raste tražnja za gajenim i šumskim gljivama.

– Zanimljivo je da i potražnja i potrošnja podjednako rastu kod svih slojeva stanovništva, bogatih, srednjih i siromašnih, jer su belančevine iz ove namirnice kvalitetnije i znatno jevtinije od mesa. Rast tražnje, u svetu i kod nas, očekuje se i u deset narednih godina, uz mogućni pad cene zbog uvoza sa Dalekog istoka.

Po obimu godišnje proizvodnje "šumskog mesa" šampinjoni su na prvom mestu sa 1.446.000 tona, rod bukovače je 909.000, a šii-take 400.000 tona. Najveći svetski izvoznik je Kina koja se čak i sa šampinjonima pojavljuje na evropskom tržištu, unoseći paniku među proizvođače na Starom kontinentu, naviknute na visok profit u ovoj oblasti.

Komercijalni uzgoj šampinjona u Srbiji počeo je 1920. godine, u lesnim tunelima kod Novog Sada, i poslednjih godina se ustalio na proseku od 12.600 tona. Od 1990. godine, recimo, Poljska je povećala proizvodnju 24 puta (na 120.000 tona), a Mađarska (20.000) postala značajan izvoznik na tržište EU.

– Posle raspada SFRJ i ekonomske blokade, proizvodnja u Srbiji svedena je na mala kućna gajilišta, najčešće kao dodatna porodična delatnost. Problem je bila i hranljiva podloga, jer se kompost morao uvoziti iz Mađarske. Poslednjih godina može se nabaviti i kod nas, pošto je podignuta velika kompostara kod Požarevca, a pojavljuju se i veći proizvođači pečuraka. U Majdanu kod Gornjeg Milanovca, prošle godine, Saša Savić i Ljubomir Petrović počeli su gajenje u savremenim objektima od 600 kvadrata – navodi dr Biljana Veljković.

Prodaja šampinjona veoma je promenljiva po mesecima, i iskustvenim ispitivanjem od 1988. do 2003. godine utvrđeno je kako se kreće. Sezona prodaje počinje prvih dana oktobra i raste ravnomerno približavajući se zimskom vrhu, koji traje od 16. decembra do 27. januara. U februaru je pauza zbog pripreme gajilišta za novi turnus, sledi prolećni vrh prodaje u martu i aprilu, posle čega dolazi nagli pad, pojavom mladog povrća i voća.

U čačanskom kraju ovih dana kilogram šampinjona je 130, bukovače 180 dinara, dok 50 grama osušene i upakovane šii-take u prodavnici košta 327 dinara.

Biolozi kažu da u prirodi raste milion i po vrsta gljiva. Samo 69.000 vrsta je istraženo i izučeno, 2.000 su jestive, a tek 22 vrste gaje se u komercijalne svrhe.