Pokrenut rumunski "Votergejt"

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 28. februara – Na zahtev 182 opozicionih poslanika i senatora (više od trećine članova oba doma) danas je održana zajednička sednica rumunskog parlamenta na kojoj je pročitana "optužnica" protiv predsednika Trajana Baseskua zbog kršenja, "zaobilaženja" ili "preskakanja" odredaba Ustava.

Ovim se dokumentom, koji sadrži čak 29 tačaka, traži da parlament suspenduje šefa države i to svega posle dve godine vršenja petogodišnjeg mandata, tj. da se, kako se ovde piše, pokrene rumunski "Votergejt".

Uz konkretno navođenje ustavnih paragrafa, predsednik se optužuje za "jasne tendencije ka totalitarnom rukovođenju državom", za samovolju i aroganciju, za nepoštovanje demokratskih pravila podele vlasti, za izazivanje sveopšte političke zbrke i zavađanje javnih ustanova, za grubo ignorisanje parlamenta i vlade, na čijem se čelu nalazi njegov još uvek važeći koalicioni partner Taričanu. Tvrdi se da se predsednik Basesku grubo meša u poslove pojedinih ministarstava, da nedozvoljivo utiče na sudstvo, pa čak i na organizacije civilnog društva.

Basesku, za koga se veli da je zaratio sa skoro čitavim društvom, optužuje se takođe za "stalno izazivanje stanja napetosti" u zemlji. Iako bi on, prema ustavu, trebalo da se nalazi iznad političkih stranaka, da bude "neopredeljen", tvrdi se da se on grubo meša u međustranački život i to uvek u korist svoje Demokratske stranke, čiji je lider bio do izbora.

Teške optužbe se tiču zloupotrebe obaveštajnih službi, koje je on, navodno, podredio sebi i koje koristi u borbi protiv političkih protivnika i za ostvarivanje "dalekosežnih političkih planova", nalazeći se stalno u "izbornoj kampanji".

Nastavljajući da ignoriše parlament, predsednik Basesku je odbio da danas dođe na njegovu sednicu i da "brani svoje pozicije".

Kada je decembra 2004. došao na vlast, Trajan Basesku je javno upozorio sve da on neće biti "predsednik lutka", već da će biti "predsednik igrač", odnosno da se neće ustručavati da ukaže na sve ono što je loše u društvu i što valja ispravljati, bez obzira na to o kome i o čemu bude reč. Međutim, sada se on optužuje da se "isuviše razigrao", da je zaboravio da je njegova glavna ustavna dužnost da bude posrednik – između raznih vidova vlasti, između zakonodavne i izvršne vlasti, između naroda i stranaka, da se konsultuje sa svim parlamentarnim strankama u pronalaženju optimalnih rešenja.

Odatle su se i pojavile optužbe za "očite tendencije ka diktatorskom ponašanju" i "stalnom veštačkom izazivanju političkih kriza".

Posle višečasovne debate opoziciona Konzervativna stranka je naknadno dopunila optužnicu koju su sastavile socijaldemokrate i sa svoje strane okrivila predsednika za "neprekidno izazivanje nacionalnog razdora", pa i za "ratobornu spoljnu politiku".

Na predlog te stranke, koji su podržali cela opozicija i vladajuća Liberalna stranka, rumunski parlament je odlučio da se obrazuje specijalna istražna komisija čiji će zaključci što je moguće pre biti upućeni na razmatranje Ustavnom sudu. Ali, njegove ocene i preporuke će imati samo konsultativni karakter.

Posle toga se očekuje da će "antipredsednička većina", stvorena u parlamentu u poslednje vreme, glasati za suspendovanje šefa države. U roku od 30 dana uslediće referendum na kojem će se punoletni Rumuni izjasniti o tome da li će Basesku ostati u predsedničkoj palati "Kotročenj". Za sada se veruje da je Baseskuova popularnost u narodu još uvek velika i da će "obični Rumuni" biti na njegovoj strani.