Manje poverenja u Evropu

Finska je jedina od 17 članica evrozone koja u jeku troipogodišnje dužničke krize u monetarnoj uniji EU još zaslužuje besprekorni kreditni AAA rejting, zaključila je kasno u ponedeljak američka agencija za bonitet Mudiz.

„Bankarski sistem Finske je omanji, uglavnom okrenut poslovanju na domaćem tržištu. Istovremeno, Finska je uspela da obezbedi čvrsta jemstva za učešće u finansijskoj pomoći Grčkoj i Španiji, čime se izdvojila od drugih evročlanica sa najvišim rejtingom”, navodi Mudiz u oceni kojom je istovremeno lišio Nemačku, Holandiju i Luksemburg vrhunskog rejtinga. Mudiz je naime rejting trojke sa AAA „stabilno” snizio na AAA „negativno”.

Triling vodećih američkih agencija za bonitet već je Francusku i Austriju početkom godine ražalovao AAA epoleta.

Neočekivanom odlukom Mudiza, dužnička kriza evrozone umrežila se na finansijski teren privredno-finansijskog jezgra evrozone.

Grčka dužnička drama ipak nije jedini, iako je glavni, povod za upozorenje da bi Mudiz u sledeće dve godine mogao dodatno da sroza rejting Nemačke, Holandije i Luksemburga i time poveća troškove njihovog zaduživanja, pada privrednog zamajca i skoka nezaposlenosti.

Paleta finansijskih vapaja Španije poslužila je početkom sedmice kao okidač za Mudizovu seču rejtinga jezgra evrozone.

Španiji u oktobru stiže na naplatu dug od 28 milijardi evra – koje nema. Vlada premijera Marijana Rahoja zatražila je dodatnu pomoć Evrope – mimo finansijskih tržišta gde se već danima susreće sa rekordno visokom cenom i kratkoročnih i dugoročnih pozajmica. Investitori su u martu za šestomesečne pozajmice Španiji tražili jedan odsto kamate, juče 3,7 odsto.

Španska privreda i vladino tržište obveznica dvostruko su veći od obima ekonomija Grčke, Portugalije i Irske zajedno – podseća Mudiz uz upozorenje da u toj atmosferi neizvesnosti više nijedna članica evrozone nema stabilnu privredno-finansijsku prognozu.

Pad aktivnosti privatnog sektora u EU šesti mesec zaredom, oseka poverenja privrednih menadžera u Francuskoj i  Belgiji u rast izvoza i nove poslove, pokazatelji oštrog pada industrijske proizvodnje Nemačke, sve to ukazuje da Evropa uveliko klizi ka recesiji, drugoj od 2009.

U takvoj privrednoj anemiji, odakle će Evropa da dopuni spasilačke fondove? Kako će da obuzda rast nezaposlenost mladih? Ko će sve od investitora ostati kratkih rukava u slučaju eventualnog bankrota negde na severnoj obali Mediterana? Gubi li Evropa bitku sa dužničkom krizom?

Odsustvo jasnih odgovora utiče da berze gube poverenje u rejting monetarne unije EU.

Tanja Vujić