Greške ekonomske politike

Kratko o devedesetim: Najveću štetu našoj privredi nisu učinile sankcije, već ekonomska politika koja je tada vođena. Reč je o kreditima za odabrane iz primarne emisije NBJ, politički iznuđenom davanju bankarskih kredita, štetnim ugovorima koji su iz državnog sektora i društvenih preduzeća izvlačili bogatstvo u privatni sektor povezan sa političkom oligarhijom. Tada smo izmislili i izvlačenje novca domaće privrede na privatne račune u inostranstvu radi „zaobilaženja sankcija”. Hiperinflacija, uništavanje bankarskog sektora, ogroman pad ekonomske aktivnosti i zamrzavanje depozita je preko noći raslojilo društvo na malobrojne prebogate i sve ostale presiromašne. Srednja klasa praktično je nestala. Ogroman pad ekonomske aktivnosti iz tog perioda nikada nije nadoknađen. Danas Srbija ima oko 45 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine i hronično nepoverenje u dinar kao nasleđe devedesetih.

Ni dvehiljadite nisu ni izbliza bile nevine, posebno bih izdvojio tri ključne ekonomske greške u poslednjih desetak godina.

Greška prva: Realna aprecijacija dinara

Tokom dve godine 2001. i 2002. inflacija je bila 96,44 odsto. U istom dvogodišnjem periodu dinar je nominalno deprecirao (izgubio vrednost) prema evru samo za 3,7, a prema dolaru čak nominalno aprecirao (dobio na vrednosti) za osam odsto. Laički rečeno, dinar je veštački bio prejak u odnosu na evro i dolar.

Posledice:

Proizvodi napravljeni u Srbiji postali su skupi i na domaćem i na inostranim tržištima. Time je direktno smanjena konkurentnost domaće privrede i to je uticalo i na strukturu ekonomske aktivnosti, ali i investicija. Više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza. Po našim selima i gradovima mnogo više su nicali kafe-barovi, kladionice, trgovinski centri i banke, a mnogo manje savremena poljoprivredna gazdinstva i fabrike. Kretanje kursa nije odražavalo ni razliku u inflaciji ni razliku u kamatnim stopama. Sve što je „mejd in Serbija” postalo je relativno skupo, time i nekonkurentno.

Počeli smo da uvozimo „sve i svašta” (kašu od paradajza iz Italije, šibice iz Bugarske, jabuke iz Holandije, cipele iz Kine...), što bi inače sigurno moglo da se proizvodi i u Srbiji, ali je po datom deviznom kursu bilo neisplativo. Jednostavnije je bilo uvesti jeftino i već proizvedeno nego proizvoditi u zemlji i zaposliti građane Srbije. Na kritike da je takva situacija pogubna za izvoz dobijali smo odgovore da „devizni kurs ne utiče na izvoz jer Srbija nema šta da izveze”. Protagonisti tog stava su, međutim, zaboravili da kurs na izvoz možda ne utiče odmah kad nemamo proizvodne kapacitete, ali da sigurno utiče kasnije, i da njihov stav u prevodu znači „cena ne utiče na prodaju”, a svaka domaćica ili prodavac na pijaci znaju da to nije tačno.

Pod dejstvom ovako precenjenog dinara nove investicije su išle u pravcu jednostavnije i brže zarade na uvozu umesto ka domaćoj proizvodnji i izvozu uz otvaranje novih radnih mesta u zemlji.

Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta njihovih plata u evrima. Takav rast plata je, međutim, omogućavao kupovinu sve više uvoznih proizvoda, dok su domaći, usled inflacije i fiksnog kursa, bivali sve skuplji u evrima, što je pojava poznata kao „rast cena u evrima na domaćem tržištu”. To je uništilo šanse sa razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju: industrija i poljoprivreda. Problem je dodatno naglašen u to vreme smanjivanjem carina, koje se desilo bez određivanja kada je zaista vreme za to na osnovu realnog kretanja produktivnosti rada u našoj privredi.

Greška druga: Evroizacija

Godine 2002. donesen je Zakon o deviznom poslovanju, koji uvodi mogućnosti plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom na teritoriji naše zemlje. Nešto kasnije, naročito od 2005. godine, bankama je dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuju u devizama u inostranstvu. Jedan deo tih deviznih zaduživanja banaka bivao je konvertovan u dinare, dodatno jačajući dinar i plasiran u rezervne repo operacije NBS, tj. odmah povlačen iz opticaja. Tako taj „devizni priliv” nije kreirao nikakvu realnu privrednu aktivnost niti je kreirao jedno novo radno mesto u zemlji, a izazivao je trošak plaćanja kamata za NBS (državu), a prihod od kamata za poslovne banke. Bankama je bilo omogućeno da masovno odobravaju kredite sa valutnom klauzulom građanima i privredi u Srbiji. Time je valutni rizik sa bilansa banaka prenesen na građane i privredu, dužnike banaka koji su dobili kreditne rate defakto u devizama, ali su njihovi prihodi ostali u najvećem broju slučajeva i dalje u dinarima.

Posledice:

Masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u privredi zemlje dovelo je do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na pomeranje kursa. Time su smanjene mogućnosti da se deprecijacijom popravi konkurentska pozicija domaće privrede i delimično isprave greške iz 2001. i 2002, jer se svaki pad vrednosti dinara direktnije i u većoj meri prelivao u rast cena.

Zaduženost u devizama (ili dinarima sa valutnom klauzulom) građana i privrede naše zemlje, činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje njihovih kreditnih rata, i utiče na veličinu problematičnih kredita u našim bankama, što ugrožava finansijsku stabilnost kako dužnika, tako i bankarskog sistema u celini. Taj rizik se onda mora držati pod kontrolom zahtevajući dodane rezervacije za gubitke kod banaka, ali je to izazivalo dodatno opterećenje njihovog poslovanja i povratno uticalo na rast kamatnih stopa.

Visoka evroizacija čini nedovoljno efikasnim osnovni instrument monetarne politike – referentnu kamatnu stopu NBS. U uslovima visoke evroizacije na cenu kredita najviše utiču euribor i libor, a ne referentna kamatna stopa NBS, koja je u takvim uslovima morala biti viša (pa i nestabilnija) da bi izvršila potreban uticaj na ukupnu tražnju na tržištu radi obezbeđenja niže i stabilnije inflacije. A takvo visokom evroizacijom iznuđeno kretanje kamatnih stopa u dinarima niti podstiče privredni rast niti podstiče dinarizaciju.

*Autor je guverner Narodne banke Srbije

(Sutra: Jezgro reformi za bolju budućnost)