Srbija Franka Adamija

Klatičevo (Rudnik) – Kako je lepa ova moja Srbija!, gotovo je uzrečica Franka Adamija iz Rovereta u severnoj Italiji, a poslednju deceniju stanovnika Klatičeva, sela pod Rudnikom. Čusmo je više puta tokom naše posete njegovoj kući u „njegovoj Srbiji“. Inženjer mašinac je, pre 12 godina, dolazio u više navrata u fabriku metalne stolarije „Seko“ u Gornjem Milanovcu da sklapa mašine za novu proizvodnju namenjenu italijanskom tržištu. Svideli mu se ljudi, priroda, običaji i odlučio: ovde će da živi. U Klatičevu je našao kuću na prodaju, a onda ju je, svojim rukama, učinio prelepom.

– Ovde vreme sporije teče, živi se bez stresa, baš kao što se i u mom zavičaju živelo kad sam bio mali. Priroda je prekrasna, ljudi su prema meni dobri, srpska kuhinja je izvrsna, ali ja bar jednom sedmično zamolim Gocu da mi napravi italijansku pastu, tek da me nostalgija mine – kaže ovaj, stamen i krepak, šezdesetogodišnji penzioner.

A Goca je prva susetka, bavi se uspešno seoskim turizmom. Franko, kaže ona, mnogo voli da radi, već od pet sati ujutru je na nogama: kosi korov, zaliva travu i cveće, čisti bazen, održava uredno sav prostor u odmaralištu. Jedino mu loše ide učenje srpskog jezika, pa je Goca, uz njega, dobro naučila italijanski i – nema nesporazuma.

– Imate mnogo reči za istu stvar. Taman naučim da je se broj „ćento“ kaže „sto”, kad posle ispadne da je sto i ovo na čemu ručamo. Ili: kosa za travu, pa kosa kao strana brda, pa Kosa kao žensko ime... Kako to može? – pita se Italijan, iako solidno razume srpski, ali sa govorom ne ide najbolje.

U Frankovom društvu zatičemo Biljanu, Bojanu i Tijanu, rukometašice srpskog prvoligaša „Metalac“, a tu je i njihov trener Slobodan Jevtović.

– Franko je nekada igrao rukomet, a njegova supruga Lorenca je predsednik Rukometnog saveza oblasti Trentino u Italiji. Kad nas je prvi put gledao, odmah smo se sprijateljili i sad je žestok navijač na svakoj našoj utakmici. Zahvalni smo mu na ogromnoj pomoći, u aprilu učestvujemo na tradicionalnom Svetskom turniru mira (učestvovale ekipe iz 24 zemlje) u njegovom Roveretu. Za dvadesetočlanu ekipu platio je 80 hotelskih pansiona i potrudio se, on i njegova porodica, da nam bude lepše nego u kumovima – priča nam trener Jevtović.

Franko Adami dodaje da su mu rukometašice, osvajanjem prvog mesta na turniru, uzvratile najbolje što su mogle i da mu ništa ne duguju. Štaviše, tamo su dobile veliko kinder-jaje, teško pet kilograma, a kad su ga, vrativši se kući, otvorile, unutra su našle poziv za isti turnir idućeg aprila.

Franko je veliki poznavalac jestivih gljiva, kaže zna za 140 vrsta, pa, katkad, donese iz okolnih šuma po nekoliko kilograma, čime obogati trpezu Gocinih turista. Uveče dohvati gitaru i, svirkom i pesmom, uveseljava goste.

Do kada namerava da ostane u Srbiji, pitamo ga.

– Zimi sam u Roveretu, proleće, leto i ranu jesen provodim u Klatičevu. Sve zavisi gde će me zateći sudnji čas. Ako me zatekne ovde, klatičevačko groblje je blizu – neočekivano šeretski, smejući se, odgovara nam.

Boško Lomović