Србија Франка Адамија

Клатичево (Рудник) – Како је лепа ова моја Србија!, готово је узречица Франка Адамија из Роверета у северној Италији, а последњу деценију становника Клатичева, села под Рудником. Чусмо је више пута током наше посете његовој кући у „његовој Србији“. Инжењер машинац је, пре 12 година, долазио у више наврата у фабрику металне столарије „Секо“ у Горњем Милановцу да склапа машине за нову производњу намењену италијанском тржишту. Свидели му се људи, природа, обичаји и одлучио: овде ће да живи. У Клатичеву је нашао кућу на продају, а онда ју је, својим рукама, учинио прелепом.

– Овде време спорије тече, живи се без стреса, баш као што се и у мом завичају живело кад сам био мали. Природа је прекрасна, људи су према мени добри, српска кухиња је изврсна, али ја бар једном седмично замолим Гоцу да ми направи италијанску пасту, тек да ме носталгија мине – каже овај, стамен и крепак, шездесетогодишњи пензионер.

А Гоца је прва сусетка, бави се успешно сеоским туризмом. Франко, каже она, много воли да ради, већ од пет сати ујутру је на ногама: коси коров, залива траву и цвеће, чисти базен, одржава уредно сав простор у одмаралишту. Једино му лоше иде учење српског језика, па је Гоца, уз њега, добро научила италијански и – нема неспоразума.

– Имате много речи за исту ствар. Таман научим да је се број „ћенто“ каже „сто”, кад после испадне да је сто и ово на чему ручамо. Или: коса за траву, па коса као страна брда, па Коса као женско име... Како то може? – пита се Италијан, иако солидно разуме српски, али са говором не иде најбоље.

У Франковом друштву затичемо Биљану, Бојану и Тијану, рукометашице српског прволигаша „Металац“, а ту је и њихов тренер Слободан Јевтовић.

– Франко је некада играо рукомет, а његова супруга Лоренца је председник Рукометног савеза области Трентино у Италији. Кад нас је први пут гледао, одмах смо се спријатељили и сад је жесток навијач на свакој нашој утакмици. Захвални смо му на огромној помоћи, у априлу учествујемо на традиционалном Светском турниру мира (учествовале екипе из 24 земље) у његовом Роверету. За двадесеточлану екипу платио је 80 хотелских пансиона и потрудио се, он и његова породица, да нам буде лепше него у кумовима – прича нам тренер Јевтовић.

Франко Адами додаје да су му рукометашице, освајањем првог места на турниру, узвратиле најбоље што су могле и да му ништа не дугују. Штавише, тамо су добиле велико киндер-јаје, тешко пет килограма, а кад су га, вративши се кући, отвориле, унутра су нашле позив за исти турнир идућег априла.

Франко је велики познавалац јестивих гљива, каже зна за 140 врста, па, каткад, донесе из околних шума по неколико килограма, чиме обогати трпезу Гоциних туриста. Увече дохвати гитару и, свирком и песмом, увесељава госте.

До када намерава да остане у Србији, питамо га.

– Зими сам у Роверету, пролеће, лето и рану јесен проводим у Клатичеву. Све зависи где ће ме затећи судњи час. Ако ме затекне овде, клатичевачко гробље је близу – неочекивано шеретски, смејући се, одговара нам.

Бошко Ломовић