Srpski zatvori prenaseljeni

U zatvorima Republike Srbije trenutno se nalazi oko 8.500 osuđenika, što je gotovo dvostruko više od brojke koja bi bila prihvatljiva ukoliko bi se poštovali evropski standardi izdržavanja kazne. Ovakva "prenaseljenost" negativno utiče pre svega na bezbednosnu situaciju u srpskim kazneno-popravnim zavodima, o čemu za "Politiku" govori Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman osuđenih lica u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.
– Prenaseljenost je naša rak rana, uostalom kao i svuda u svetu, od Amerike do Japana – kaže Joka. – Činjenica je da je krajem 20. i početkom 21. veka došlo do značajnog povećanja broja osuđenika. To mora da se multidisciplinarno istraži, to je posao za sociologe, psihologe, antropologe.

Na primer u SAD se od devedesetih godina prošlog veka do danas broj osuđenika udvostručio. U Evropi je takođe došlo do rasta. Naravno, on je najmanji u najrazvijenijim zemljama (Norveška, Švedska), a najveći u državama nastalim raspadom Sovjetskog Saveza. Sa indeksom 110 (broj osuđenih lica na 100.000 stanovnika) Srbija se nalazi negde na sredini ove lestvice. U SAD je ovaj indeks 750, u Litvaniji preko 300, Češkoj i Poljskoj više od 250, u Mađarskoj oko 200...

– U Srbiji se veoma dugo, gotovo 30 godina, ništa nije radilo na povećanju zatvorskih kapaciteta. U međuvremenu smo imali građanski rat na prostorima nekadašnje Jugoslavije, a kasnije policijsku akciju "Sablja". Oba događaja dovela su do drastičnog povećanja kriminalnog ponašanja, a time i do odgovarajuće reakcije države, što je za krajnji ishod imalo povećan broj lica lišenih slobode. Takođe, imali smo veliku pobunu 2000. godine u kojoj su neki objekti oštećeni – podseća Damir Joka.

Ako se imaju u vidu evropski standardi koji propisuju osam kvadratnih metara prostora po jednom osuđeniku, onda smo mi još daleko od Evrope. Naime, kada bismo ispoštovali te mere u našim zatvorima bi bilo mesta za 4.000 do 4.500 osuđenika, a sada ih ima gotovo dvostruko više.

Naš sagovornik podseća da je u poslednje vreme dosta urađeno na rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih smeštajnih kapaciteta. U Nišu je rekonstruisan "A paviljon" a radi se na "B paviljonu", u Sremskoj Mitrovici je završen "Treći paviljon" koji je stradao u pobuni, a u Požarevcu je dovršena gradnja novog paviljona predviđenog za smeštaj osuđenih za organizovani kriminal. Reč je o modernom objektu sa povišenim sistemom bezbednosti.

– Na bezbednosnu situaciju nepovoljno utiče činjenica da je gotovo polovina zatvorenika na neki način bila u dodiru sa narkoticima – nastavlja Joka. – Zatim, imamo veći broj osuđenika oštećenih od raznih duševnih oboljenja, ima dosta psihopatski struktuiranih osoba. Sve to zahteva da naše službe budu modernizovane u svakom pogledu. Zato smo osnovali centar za obuku u Nišu.

U svetu se na razne načine hvataju ukoštac sa problemom prenaseljenosti u zatvorima. U SAD, recimo, postoje firme koje proizvode zatvorske jedinice, odnosno "kontejnere" koji se po potrebi naručuju i slažu jedan na drugi. Svuda se grade novi i dograđuju postojeći objekti. Stiče se utisak da je svaki drugi zatvor veliko gradilište.

Istovremeno, postavlja se zdravorazumsko pitanje da li bi postojala potreba za izgradnjom novih zatvorskih kapaciteta kada bi se smanjio broj optuženih, samim tim i osuđenih za krivična dela. Naravno da je odgovor jasan. Ali, to je već priča o "kvalitetu" društva, o prevenciji, psihološko-pedagoškom radu sa mladima...

-----------------------------------------------------------

Privatne ćelije

Zatvor Seis, u Francuskoj, u regiji Tuluza, podignut je 2001. godine, a gradio ga je privatnik. Kako to sve funkcioniše? Država da privatniku da izgradi zatvor, uz ispunjene uslove i dokumentaciju. On ima pravo da 10 godina ubire prihode koje jedan zatvor može da ostvari. Naravno, nema kontrolu nad službama za obezbeđenje i prevaspitanje. Vodi opšte poslove, upošljava osuđenike. Posle 10 godina zatvor postaje vlasništvo države.