Bratstvo Čeha i Slovaka

Specijalno za „Politiku”

Prag – Dve decenije posle podele federacije, Česi i Slovaci su međusobno bliži nego bilo koji drugi narodi na svetu, potvrdili su na tradicionalnoj proslavi češko-slovačkog bratstva na graničnom prelazu Javorina u Belim Karpatima. premijeri dve zemlje.

„Otpali su svi razlozi za svađe, a ostali svi razlozi za bratstvo”, čulo se ovih dana dok je u Slovačkoj obeležavano 20-godišnjica Deklaracije parlamenta, kojom je proglašen suverenitet Slovačke i pokrenut proces podele Čehoslovačke i osamostaljenja dveju federalnih jedinica, okončan krajem 1992.

Premijeri Češke i Slovačke, Petr Nečas i Robert Fico, složili su se da su međusobni odnosi ostali nadstandardni i da to potvrđuju i ovakvi susreti.

Prvi susret bratstva Čeha i Slovaka održan je u Javorini 1845. i održavan je potom svake godine sve do stvaranje zajedničke države 1918. Posle podele Čehoslovačke, tradicija je obnovljena.

O podeli federacije oglasila su se i ključni akteri i pregovarača podele – tadašnji premijeri dve federalne jedinice, Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar. 

Klaus je Mečijaru čestitao 70. rođendan i Deklaraciju o suverenitetu Slovačke, ističući da je to bio „neophodan i uspešan korak i od pomoći svima”. Klaus hvali Mečijara, kao „jakog i odlučnog političara, pravog slovačkog rodoljuba, odlučnog čoveka koji se ne boji da rizikuje, kao razumnog političara koji je održao reč”.

Istog dana kada je doneta slovačka Deklaracija, 20. jula 1992, poslednji predsednik Čehoslovačke Vaclav Havel podneo je ostavku posle čega su se politički vrhovi u Pragu i Bratislavi dogovorili o podeli federacije.

Jedina mrlja na ovom civilizovanom razlazu jeste što o tome nije odlučivao narod. No, političke vrhuške dobro su znale da je raspoloženje takvo da podela ne bi prošla na referendumu ni u Slovačkoj, još manje u Češkoj.

Glavni arhitekt Deklaracije o suverenitetu bio je Mečijar čija je stranka u junu 1992. ubedljivo pobedila na slovačkim izborima. Mečijar je kasnije, kao prvi premijer nezavisne Slovačke, ostao u lošem sećanju domaće i inostrane javnosti zbog sklonosti ka autoritarizmu i problematičnim potezima u unutrašnjoj i spoljnoj politici, koji su vodili izolaciji i kašnjenju zemlje u evroatlantskim integracijama.

Slovačka je ipak posle izbornog poraza Mečijara 1998, uspela da uhvati korak s Češkom, Poljskom i Mađarskom i da bude primljena u EU 2004, mada je zakasnila nekoliko godina sa ulaskom u NATO.

Drugi glavni akter podele, Vaclav Klaus imao je mnogo više uspeha i duže se održao u vrhu češke politike: premijer je bio 1992–1997, potom predsednik Donjeg doma parlamenta 1998–2002, a od 2003. je predsednik Češke (drugi mandat mu ističe početkom 2013).