Zakon ograničava verske slobode

Kako je Stejt departmentu promaklo da je Pentekostna crkva registrovana još 2006. godine, i da je među prvima u registar upisana i Evanđeoska protestantska crkva? Deluje neverovatno ali izveštaj američkog Ministarstva spoljnih poslova nije uočio ove činjenice i u zamerke Srbiji ubraja i to da ove dve verske zajednice nemaju dozvolu za rad.

Prema tom izveštaju, Srbija je jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja ne poštuje verske slobode, za razliku od Makedonije, Crne Gore ili Kosova, što je obrađeno u posebnom izveštaju, gde vlasti, generalno, poštuju verske slobode.

Stejt department tvrdi da u Srbiji Ustav i drugi zakoni ograničavaju verske slobode, a u praksi ih vlasti ne uvažavaju.

Za vladu Sjedinjenih Američkih Država, Međunarodni izveštaj o stanju verskih sloboda predstavlja „diplomatsko oruđe”.

„Objavljivanje Međunarodnog izveštaja o stanju verskih sloboda služi kao dodatna mogućnost vladi SAD da podstakne vlasti i civilno društvo na dijalog o potrebi zaštite verskih sloboda – univerzalnog ljudskog prava. Smatramo da su verske slobode izvor stabilnosti društva i osnova demokratske vladavine, dok njihovo ograničavanje ugrožava i društvo i demokratiju”, navodi se u pisanim odgovorima američke ambasade za „Politiku”.

Oni objašnjavaju da se svake godine izveštaj radi za 199 zemalja, među kojima je i Srbija.

„Ambasada podržava izmene u zakonima iz oblasti religije i restitucije, koje bi smanjile diskriminatorne aspekte trenutnog zakonodavstva. Kao što je napomenuto i u izveštaju, iako u načelu nema ograničavanja verskih uverenja, postoje problemi u njihovom izražavanju u praksi. Izveštaj jasno stavlja do znanja da nije zabeležno kršenje verskih sloboda u Srbiji, već da su se neka zakonska ograničenja mešala u verske slobode”, navode u američkoj ambasadi.

Podela na tradicionalne i konfesionalne crkve uobičajena je za evropsko državno-crkveno pravo i ne znači diskriminaciju jednih nauštrb drugih, kaže profesor dr Milan Radulović, koji je bio ministar vera od 2004. do 2007. godine.

– Što se tiče registrovanja crkava i verskih zajednica, tu se prave vrlo nekorektne analize, pošto je naš zakon u pogledu registrovanja liberalniji od bilo kog drugog u Evropi. Kod nas, na primer, treba 100 potpisa ljudi, a u većini drugih država je taj broj znatno veći. Hare Krišna je još 2006. godine podnosila zahtev, ali po statutu koji su predali, oni nisu crkva ili verska organizacija nego neka vrsta filozofskog društva, društva istočnjačke filozofije, i zato nisu registrovani. Pentekostna crkva je registrovana još 2006. godine, a među prvima je u registar upisana i Evanđeoska protestantska crkva – kaže Radulović.

Ako se ostavi po strani načelno problematična praksa da Ministarstvo inostranih poslova jedne države preuzima na sebe da javno ocenjuje stanje verskih sloboda u celom svetu, a ovom izveštaju se pristupi pragmatično, treba uzeti u obzir nekoliko činjenica, ističe profesor dr Darko Tanasković, dugogodišnji ambasador naše zemlje u Vatikanu.

– Za svaku vladu je važno da zna kakav je stav SAD prema jednom bitnom segmentu ljudskih prava, jer američka administracija na osnovu tog stava delimično formuliše, operacionalizuje, ali i opravdava svoju politiku prema datoj zemlji. Izveštaj ukazuje i na neke nesporne nedoslednosti u odnosu države prema crkvama i verskim zajednicama, recimo u pogledu restitucije oduzete imovine – naglašava Tanasković.

On dodaje i da ne postoje merila prema kojima bi bilo osnovano zaključiti da vlasti u Srbiji generalno ne poštuju, a u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu poštuju versku slobodu svojih građana.

– Reč je, jasno, o političkoj poruci, od one vrste kakve su već poodavno rezervisane za Srbiju. Kao takva, ona nikako nije beznačajna, ali je ne bi trebalo ni precenjivati – ističe Tanasković. 

Jelena Čalija