Закон ограничава верске слободе

Како је Стејт департменту промакло да је Пентекостна црква регистрована још 2006. године, и да је међу првима у регистар уписана и Еванђеоска протестантска црква? Делује невероватно али извештај америчког Министарства спољних послова није уочио ове чињенице и у замерке Србији убраја и то да ове две верске заједнице немају дозволу за рад.

Према том извештају, Србија је једина земља у југоисточној Европи која не поштује верске слободе, за разлику од Македоније, Црне Горе или Косова, што је обрађено у посебном извештају, где власти, генерално, поштују верске слободе.

Стејт департмент тврди да у Србији Устав и други закони ограничавају верске слободе, а у пракси их власти не уважавају.

За владу Сједињених Америчких Држава, Међународни извештај о стању верских слобода представља „дипломатско оруђе”.

„Објављивање Међународног извештаја о стању верских слобода служи као додатна могућност влади САД да подстакне власти и цивилно друштво на дијалог о потреби заштите верских слобода – универзалног људског права. Сматрамо да су верске слободе извор стабилности друштва и основа демократске владавине, док њихово ограничавање угрожава и друштво и демократију”, наводи се у писаним одговорима америчке амбасаде за „Политику”.

Они објашњавају да се сваке године извештај ради за 199 земаља, међу којима је и Србија.

„Амбасада подржава измене у законима из области религије и реституције, које би смањиле дискриминаторне аспекте тренутног законодавства. Као што је напоменуто и у извештају, иако у начелу нема ограничавања верских уверења, постоје проблеми у њиховом изражавању у пракси. Извештај јасно ставља до знања да није забележно кршење верских слобода у Србији, већ да су се нека законска ограничења мешала у верске слободе”, наводе у америчкој амбасади.

Подела на традиционалне и конфесионалне цркве уобичајена је за европско државно-црквено право и не значи дискриминацију једних науштрб других, каже професор др Милан Радуловић, који је био министар вера од 2004. до 2007. године.

– Што се тиче регистровања цркава и верских заједница, ту се праве врло некоректне анализе, пошто је наш закон у погледу регистровања либералнији од било ког другог у Европи. Код нас, на пример, треба 100 потписа људи, а у већини других држава је тај број знатно већи. Харе Кришна је још 2006. године подносила захтев, али по статуту који су предали, они нису црква или верска организација него нека врста филозофског друштва, друштва источњачке филозофије, и зато нису регистровани. Пентекостна црква је регистрована још 2006. године, а међу првима је у регистар уписана и Еванђеоска протестантска црква – каже Радуловић.

Ако се остави по страни начелно проблематична пракса да Министарство иностраних послова једне државе преузима на себе да јавно оцењује стање верских слобода у целом свету, а овом извештају се приступи прагматично, треба узети у обзир неколико чињеница, истиче професор др Дарко Танасковић, дугогодишњи амбасадор наше земље у Ватикану.

– За сваку владу је важно да зна какав је став САД према једном битном сегменту људских права, јер америчка администрација на основу тог става делимично формулише, операционализује, али и оправдава своју политику према датој земљи. Извештај указује и на неке неспорне недоследности у односу државе према црквама и верским заједницама, рецимо у погледу реституције одузете имовине – наглашава Танасковић.

Он додаје и да не постоје мерила према којима би било основано закључити да власти у Србији генерално не поштују, а у Македонији, Црној Гори и на Косову поштују верску слободу својих грађана.

– Реч је, јасно, о политичкој поруци, од оне врсте какве су већ поодавно резервисане за Србију. Као таква, она никако није безначајна, али је не би требало ни прецењивати – истиче Танасковић. 

Јелена Чалија