Nova vlada, stari izazovi

Sudbina i ugled nove vlade Srbije zavisiće od ponašanja ministara koji, osim što su predstavnici svojih partija, predstavljaju deo vlade i ne treba da štrče i da se vezuju za afere. Ozbiljni političari ne smeju dozvoliti da se na državnim pitanjima kupuje vreme i gradi rejting. Ne možemo očekivati da će Kosovo i Metohija, evropske integracije ili odbrana, biti unutarpartijsko pitanje i da o tome odlučuje samo stranka koja vodi resor. U određenom broju pitanja nužno je međupartijsko usklađivanje i usaglašavanje državne politike. Pojedina pitanja su državna, ne partijska i potrebna je harmonija vlade, a ne zvuci raštimovanog orkestra. Moguće je primeniti neki od načina međusobnog nadziranja i kontrole u cilju koherentnosti i programskog jedinstva vlade. Neophodan je balans između stranačke ekskluzivnosti nad ministarstvima, principa preuzimanja odgovornosti od strane partije i nemešanja, sa jedne, i međusobnog nadziranje i kontrole, sa druge strane.

Trajanje, stabilnost i efikasnost vlade. Srbiji je potrebna stabilna i efikasna (funkcionalna) vlada, koja je u stanju ne samo da traje, već i da sprovodi program u skladu sa obećanjima i očekivanjima građana. Vlada, osim što predstavlja, treba i da vlada.

To zavisi od više faktora. Ako je manje partnera u koaliciji lakše će se donositi odluke. Ova vlada nema mnogo aktera – dva ključna (DS – DSS), ili tri (sa G 17 plus), četiri (sa NS), pet (sa SDP). Zatim, od toga do koje mere su stranke koje sačinjavaju koaliciju kompatibilne, "solidarne ili konfliktne", kao i kome se pripisuje i utvrđuje odgovornost u takvoj vladi (podela resora). Neretko se dešava da partije koje su se međusobno, više ili manje, oštro konfrontirale tokom kampanje ulaze u istu vladu. Nije lako uskladiti i ispeglati sve nesporazume i nekoherentnosti različitih programa. Uobičajeno je postizanje "sporazuma o prioritetima", kojim počinje zakopavanje ratnih sekira i neka vrsta "pomirenja". Trajanje vlade zavisi i od sadržaja koalicionog sporazuma. Sporna pitanja će se (raz)rešavati izvan vlade u grupi koja koordinira koaliciju (posebno telo, lideri stranaka). Rivalitet je latentni izvor konflikata i značajno će uticati na stabilnost i efikasnost vlade. Potencijalni nesporazumi mogu poticati i iz unutarpartijskih razloga. Koalicione vlade pre opstaju na izbegavanju konflikata nego na njihovom rezrešavanju (Blondel). Zato je važno da se ublaže konkurentsko-kompeticijski procesi i da vlada funkcioniše relativno koherentno, bez "međusobnog ugrožavanja političkih identiteta". Postoji opasnost u tome što se najmanje stabilne koalicije ostvaruju između takmaca – ideološki sličnih partija (Paneibianko). Međutim, nije svaki eventualni nesporazum i kraj vlade, kao što jedinstvo vlade ne znači da neće biti ozbiljnih neslaganja.

Šta čeka novu vladu? Usvajanje budžeta, donošenje seta zakona, diplomatska aktivnost oko statusa Kosova i Metohije, nastavak pregovora o asocijaciji i pridruživanju sa EU, podizanje životnog standarda, stvaranje što povoljnijeg ambijenta za strane investicije. Ostaje nam da verujemo da će ministri voditi računa o prioritetima i sklonostima (preferencama) građana Srbije i da će osim amalgama vlasti, kao najboljeg vezivnog tkiva, jačati programske i kolegijalne veze. Mogući linkovi su i što su to sve učesnici 5. oktobra, demokrate, Evropejci, patriote. Svi oni, bar javno, veruju u evropsku budućnost demokratske Srbije, sa boljim standardom njenih građana.

Iskušenja i izazovi. Programski, dva najveća iskušenja i izazova su saradnja sa Hagom i pregovori o Kosovu i Metohiji. Možemo očekivati moguće razilaženje oko tih pitanja, ali i da DS i DSS međusobno smekšaju i približe svoje pozicije. Predsednik i premijer će nastaviti da kreiraju državnu politiku, Srbija može početi da liči na ozbiljnu državu. Svet će valjda shvatiti da je ovo vlada koja će učiniti sve da ne dođe do bombardovanja ili sankcija, ali i koja neće lako pristati na narušavanje teritorijalnog suvereniteta, već demokratska vlada, sklona dijalogu i kompromisima. Visoki zvaničnici međunarodne zajednice valjda konačno shvataju da neodmerene poruke Solane, posete Karle del Ponte i pretnje jednostranim priznanjem nezavisnosti Kosova dovode radikale na vlast.

Videćemo da li će ovo biti vlada koja sluša a ne prisluškuje svoje građane, koja rešava a ne proizvodi afere, koja polaže a ne ispostavlja račune, koja i štedi a ne samo troši, koja ima sklad između onog što radi i što govori, u kojoj se stranke i ministri neće kriti jedni iza drugih, koja će raditi u skladu s obećanjima u izbornoj kampanji ("ugovorom sa narodom"). Kada vlada zaboravi na obećanja, tu su opozicija i kritička javnost da ih podsete. Čeda i Čanak će verovatno više podsećati Koštunicu, a Toma i Dačić Tadića. Ima šanse za demokratiju, jer će izgleda i gubitnici nastaviti da igraju po utvrđenim pravilima.

Izazovi dnevne i spoljne politike mogu čak i homogenizovati vladu. Njen vek će zavisiti i od dogovora o strateškom partnerstvu na sledećim izborima (predsedničkim, pokrajinskim, lokalnim). Kohabitovanje ima novu okolnost da su predsednik i premijer iz iste vladajuće većine. Najveći izazovi i iskušenja, ipak, dolaze spolja. Dakle, gospodo ministri, ne gubite vreme, srećan rad i ne zaboravite – samo vas gledamo!