Narod treba da se boji vođe

"Ako ste vođa, narod treba da vas se plaši", smatra Ramzan Kadirov (30 ) – Čečen kojeg je predsednik Rusije Putin u četvrtak primio u rezidenciji kraj Moskve, ponudivši mu mesto novog predsednika Čečenije. "Ne treba da se plaše da će biti tučeni. Ali moraju se plašiti izdaje ljudi koji su im poklonili poverenje", citiran je.

Kadirov je svoj stav o strahu i narodu saopštio nedavno, govoreći radiju Slobodna Evropa. U četvrtak, čovek koji je stvorio i jedini kontroliše miliciju od nekoliko hiljada njemu lično odanih ljudi, obećao je Putinu da će, ako postane predsednik, težiti da Čečenija ostane unutar Ruske Federacije. Boriće se protiv terorizma i radiće na razvoju lokalne ekonomije. Za njega je to "velika odgovornost pred Svevišnjim, čečenskim narodom i pred ruskim predsednikom", citiran je.

Budući predsednik kavkaske muslimanske republike nije prvi put s Putinom. Šef Rusije upoznao ga je pre dve godine, neposredno posle ubistva Ahmada Kadirova, prvog ikada izabranog predsednika Čečenije kojeg je uvažio Kremlj. Prispeo neposredno s mesta atentata, u kojem je u Groznom stradao njegov otac – Ramzan, tada još samo glavni autoritet "čelične pesnice" zaslužne za trijumf nad teroristima, pojavio se u Kremlju u sportskoj trenerci, ali sa suzama očima.

Njegov otac – secesionistički pobunjenik koji je u ratu protiv Rusije promenio stranu (kao čečenski glavni muftija, Kadirov stariji je u vreme Mashadova pozivao u "sveti rat" protiv Rusa i Rusije) – ubijen je u odmazdi. Mogućno je, imajući u vidu gorštačku tradiciju, da su suze Kadirova mlađeg bile suze osvete.

Ne raspolaže se pojedinostima o razgovoru predsednika Rusije i mladog gosta, u tim za njega teškim trenucima. Lako je verovati da je taj dijalog dvojice čak vođen u četiri oka. U svakom slučaju, osnov njihovog međusobnog daljeg razumevanja pronađen je upravo tada. Ako se ima na umu da Kadirov o lično datoj reči misli ono što je rekao izjavom da nelojalni treba da se plaše – može se nagađati i o tome na čemu Putinovo poverenje u Kadirova počiva.

Već posle toga je Ramzan Kadirov mogao u Grozni u svojstvu kandidata za predsednika, međutim, još nije imao trideset godina, zakonom utvrđen starosni uslov. To njegovo mesto dobio je Alu Alhanov, predsednik koji je polovinom februara podneo ostavku. U međuvremenu, stvarni šef Čečenije morao je da se zadovolji mestom premijera. U čemu je greh Alhanova, zbog čega je odstupio?

O tome je nesumnjivo odlučio Kadirov.

"Njegovi neposredno podređeni postupali su suprotno čečenskom mentalitetu... Na kraju sam mu rekao: ’Tvoja politika je pogrešna. Ti našem narodu ne činiš ništa dobro, moraš se promeniti.’ Ali, nije bitno šta sam mu rekao, kada on to nije shvatio", citiran je u vezi s prethodnikom uskoro i formalni šef Čečenije.

Popularnost Kadirova i "kadirovaca" je velika, jer oni "rade za dobro naroda". Grozni je velikim delom obnovljen. Čečenija se obnavlja.

Rat u republici trajao je petnaest godina. Ipak, ona već ima 86 obrazovnih institucija, više od sto škola i mnogo novoizgrađenih puteva. Šaroj, kraj koji nikada nije imao gas, sada ima gas. U Groznom popravljeno je 712 zgrada sa oko 24.000 stanova, a hiljade bolesnih su sada u bolnicama. Ali "to što je (Kadirov) učinio, i za šta su mu Čečeni zahvalni, to je njegova dužnost".

U Groznom nekadašnja Avenija Lenjina sada je Avenija Ahmeda hadži-Kadirova

Novac za obnovu pribavlja se u direktnom razgovoru sa "onima koji imaju novac i zamoljeni su da pomognu". "Možeš li da izgradiš 50 kuća? Možeš li ti dvadeset?"  To je čečenski mentalitet, opisao je Kadirov.

Pomenuo je braću Dzibrajilov, braću Bajsarov, Gutserijeva "i mnoge druge" Čečene, ruske milionere. Na drugoj strani, organizovan je kolektivni rad u slobodne dane. Te tako stvari odmiču napred i ako "federalni centar nije za mnogo šta dao ni rublju". "Oko 40 odsto para ostalo je u Moskvi ili Mazdoku. A lokalni Čečeni potpisivali su za pet odsto bilo koji dokument koji bi im bio poturen, dokazujući da je nešto renovirano."