Народ треба да се боји вође

"Ако сте вођа, народ треба да вас се плаши", сматра Рамзан Кадиров (30 ) – Чечен којег је председник Русије Путин у четвртак примио у резиденцији крај Москве, понудивши му место новог председника Чеченије. "Не треба да се плаше да ће бити тучени. Али морају се плашити издаје људи који су им поклонили поверење", цитиран је.

Кадиров је свој став о страху и народу саопштио недавно, говорећи радију Слободна Европа. У четвртак, човек који је створио и једини контролише милицију од неколико хиљада њему лично оданих људи, обећао је Путину да ће, ако постане председник, тежити да Чеченија остане унутар Руске Федерације. Бориће се против тероризма и радиће на развоју локалне економије. За њега је то "велика одговорност пред Свевишњим, чеченским народом и пред руским председником", цитиран је.

Будући председник кавкаске муслиманске републике није први пут с Путином. Шеф Русије упознао га је пре две године, непосредно после убиства Ахмада Кадирова, првог икада изабраног председника Чеченије којег је уважио Кремљ. Приспео непосредно с места атентата, у којем је у Грозном страдао његов отац – Рамзан, тада још само главни ауторитет "челичне песнице" заслужне за тријумф над терористима, појавио се у Кремљу у спортској тренерци, али са сузама очима.

Његов отац – сецесионистички побуњеник који је у рату против Русије променио страну (као чеченски главни муфтија, Кадиров старији је у време Масхадова позивао у "свети рат" против Руса и Русије) – убијен је у одмазди. Могућно је, имајући у виду горштачку традицију, да су сузе Кадирова млађег биле сузе освете.

Не располаже се појединостима о разговору председника Русије и младог госта, у тим за њега тешким тренуцима. Лако је веровати да је тај дијалог двојице чак вођен у четири ока. У сваком случају, основ њиховог међусобног даљег разумевања пронађен је управо тада. Ако се има на уму да Кадиров о лично датој речи мисли оно што је рекао изјавом да нелојални треба да се плаше – може се нагађати и о томе на чему Путиново поверење у Кадирова почива.

Већ после тога је Рамзан Кадиров могао у Грозни у својству кандидата за председника, међутим, још није имао тридесет година, законом утврђен старосни услов. То његово место добио је Алу Алханов, председник који је половином фебруара поднео оставку. У међувремену, стварни шеф Чеченије морао је да се задовољи местом премијера. У чему је грех Алханова, због чега је одступио?

О томе је несумњиво одлучио Кадиров.

"Његови непосредно подређени поступали су супротно чеченском менталитету... На крају сам му рекао: ’Твоја политика је погрешна. Ти нашем народу не чиниш ништа добро, мораш се променити.’ Али, није битно шта сам му рекао, када он то није схватио", цитиран је у вези с претходником ускоро и формални шеф Чеченије.

Популарност Кадирова и "кадироваца" је велика, јер они "раде за добро народа". Грозни је великим делом обновљен. Чеченија се обнавља.

Рат у републици трајао је петнаест година. Ипак, она већ има 86 образовних институција, више од сто школа и много новоизграђених путева. Шарој, крај који никада није имао гас, сада има гас. У Грозном поправљено је 712 зграда са око 24.000 станова, а хиљаде болесних су сада у болницама. Али "то што је (Кадиров) учинио, и за шта су му Чечени захвални, то је његова дужност".

У Грозном некадашња Авенија Лењина сада је Авенија Ахмеда хаџи-Кадирова

Новац за обнову прибавља се у директном разговору са "онима који имају новац и замољени су да помогну". "Можеш ли да изградиш 50 кућа? Можеш ли ти двадесет?"  То је чеченски менталитет, описао је Кадиров.

Поменуо је браћу Дзибрајилов, браћу Бајсаров, Гутсеријева "и многе друге" Чечене, руске милионере. На другој страни, организован је колективни рад у слободне дане. Те тако ствари одмичу напред и ако "федерални центар није за много шта дао ни рубљу". "Око 40 одсто пара остало је у Москви или Маздоку. А локални Чечени потписивали су за пет одсто било који документ који би им био потурен, доказујући да је нешто реновирано."