Robijanje Slavka mečkara

Kruševac – Poslednji mečkar u kruševačkom kraju Slavko Jović (63), tri godine posle rastanka od svoje ljubimice mečke Božane, preživljava teške, tužne i ružne trenutke zbog „ciganskog posla koji je nasledio od oca i dede”. Prošle nedelje policija ga je odvela u Okružni zatvor, da odrobija nezakonito „držanje i mučenje” tridesetogodišnje mečke, iako je jedino on uspeo da u kavez nemačke organizacije „Fir foten” („Četiri šape”) u ledeno zimsko veče, 26. januara 2009, uvede Božanu, koja mu je dotle „bila njiva i livada”.

Do Slavka u Okružnom zatvoru nije lako doći. Za novinare postoji posebna procedura, a dozvolu daje Ministarstvo pravde, dok prijatelj mora biti na spisku koji napravi sam zatvorenik.

– Rekla sam svom mužu Slavku da želite da ga vidite. Upisao vas je za posetu, ali mi je rekao da vam kažem da je teško bolestan. Kad bi mečka Božana, za kojom tri godine tuguje, znala da priča, digla bi glas da ga izvuče sa robije. Advokatica mi kaže da može jedino da piše molbu za uslovni otpust kad izdrži pola kazne. A Slavko bi da piše predsedniku Nikoliću pismo za pomilovanje. Siroti smo i bolesni. Imamo petoro dece i dvadeset pet unučića. Ne znam zašto robija. Sramota je što su u presudi napisali da je Slavko mučio Božanu. Bila mu je ljubimica. Pa, bili ste s novinarima kad su Nemci dolazili po mečku i videli da niko nije mogao u kavez da je uvede, a u onoj emisiji na televiziji ispalo da je jedva dočekala da uđe u kavez. Valjda su skratili snimak, sramota! – kaže Slavkova supruga Slavica.

Ciganin Slavko mečkar, kako je često za sebe govorio Jović, robija po presudi kojom je, godinu dana ranije, osuđen na mesec dana robije, zbog odvođenja mečke Božane u Paraćin, kod svojih rođaka, 15. oktobra 2007. godine. Okružni sud u Jagodini je 2009. preinačio tu presudu tako što je izrekao mesec dana zatvora uslovno na godinu dana, ali se mečkar po krvi, odnosno zanimanju, nije suzdržao da ne pokuša povratak „druženja” sa zaštićenim životinjama, pa je presuda nižeg suda automatski postala izvršna.

Istina, na ispraćaju Božane u Bugarsku, 26. januara 2009, Slavko je priznao da ne zna kako će se odvići od susretanja s mečkom.

Onda se iz sela Čitluk preselio u Kruševac, u omanju kućicu u Omladinskoj ulici, koju je nabavio uz pomoć ćerke i nekih dobrih ljudi. Zaprežna kola parkira na neizgrađenom trotoaru vojne kasarne, za koju vezuje konjića. Strahuje da se i tu ne ogreši o zakon, a drugog posla nema.

– Vi teško možete razumeti naš mučan život ciganski. Moja deca ne kradu, pitajte komšiluk. Slavku je mečkarenje u krvi. Muka mi je kad kažu da je mučio mečku. Pa on je sa njom pričao kao s decom! Voleo da je zakiti. Ne, nije išao po vašarima. Obilazio je neka sela u blizini Čitluka i svi su ga poznavali. Sad niko ne može da dođe do Slavka, a on ima srčane tegobe. Guši se. I meni u nedelju nisu dali da odem u posetu jer sam bila prošle nedelje! – gnevno govorio Slavica Jović.

U obrazloženju pravosnažne presude Opštinskog suda u Paraćinu iz 2008. godine, koju potpisuje sudija Irena Spasić, doduše, jasno piše:

„U toku 2007. godine, kao i dana 15. 10. 2007, u svom kućnom dvorištu u Paraćinu, u Ul. Jovana Skerlića b. b. Slavko Jović je držao jednog mrkog medveda ženskog pola, starosti oko 30 godina, vezanog za drvo u kanalu ispod brežuljka u blizini kuće, pri čemu je istog mučio na način što ga je vezanog vodio po vašarima i drugim skupovima, a radi se o životinji koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, u smislu odredaba člana 4, stav 2 tačka 1 i čl. 6. st. 1 Zakona o lovstvu, pri čemu je bio svestan svog dela i njegovog izvršenja, čime je izvršio krivično delo – ubijanje i mučenje životinja iz čl. 269 stav 2 u vezi st. 1 KZ.”

O mučenju mečke Božane malo je ko govorio u kruševačkom kraju, osim u komentarima čitalaca koji su se pojavili povodom tekstova objavljenih od 2009. do danas, pre svega od strane predstavnika društava za zaštitu životinja i Nezavisne organizacije za zaštitu životinja iz Svilajnca, koja je, za račun „Četiri šape”, organizovala odvođenje mečke Božane. Sa Božanom su otišle i mečke po imenu Kasandra i Seida iz Požarevca i to u azil u bugarskom mestu Bonoštar. Među onima koji imaju razumevanje za slučaj Slavka mečkara, a zalažu se za poštovanje zakona, jeste i kruševački advokat Milorad Moskovljević, poznatiji kao Mića Moskva. On pozdravlja ideju Slavkovog advokata da piše zahtev za privremeni otpust posle polovine izdržane kazne, ali će on besplatno napisati molbu za pomilovanje, koju osuđeni treba da potpiše i uputi predsedniku RS Srbije Tomislavu Nikoliću.