Snajperista za 500 dolara dnevno

Od našeg specijalnog izveštača

Damask – Borbe u Alepu između vladinih snaga i pobunjenika ulaze u novu, još žešću fazu građanskog rata. Vojska predsednika Bašara al Asada opkolila je grad koji neprekidno nadleću vladini helikopteri. Procene govore da u kvartovima Alepa – u Salahedinu, Hamdaniji, Fardusu, Sahuru i Busta al Kasru – ima oko 15.000 pobunjenika koji su sasvim solidno naoružani pešadijskim oružjem, a iz Turske su ima dostavljene i protivavionske rakete „stinger”. No, helikopteri sirijske vojske, Mi-24, i pored toga nadleću kvartove u kojima su koncentrisani pobunjenici.

Borbe u Alepu tipičan su primer gradske gerile. Pobunjenici zapucaju iz kuća, pa se onda odmah premeste na drugu lokaciju. Vladine snage uzvrate vatrom po prethodnoj lokaciji i razaranja su neminovna. U svemu tome pobunjenici imaju pomoć nekih zapadnih sila u obaveštajnim informacijama i u satelitskom navođenju svoje vatre, što dokazuje njihovo precizno i pravovremeno manevrisanje.

Da bi se savladao otpor pobunjenika u uslovima takve urbane gerile, vladinim snagama u Alepu i oko njega potrebno je najmanje 40.000 vojnika, potrebne su posebne jedinice obučene za gradsku borbu od kuće do kuće, neophodna je borbena inženjerija, a neminovne su i velike žrtve onoga ko napada urbanu gerilu.

Ratovanje u takvim uslovima traži postepeno nastupanje pešadije uz sadejstvo borbene inženjerije, dok bi tenkovi ovde trebali da idu poslednji. Sadejstvo po bokovima nastupajućih jedinica najvažnija je taktika napadača u uslovima gradske borbe, precizno određivanje zone odgovornosti i zone vatrenog dejstva takođe.

Nijedna arapska armija nema neko iskustvo u takvom načinu ratovanja i otuda i sporost u nastupanju sirijske vojske. Ona, pre svega, nastoji da sačuva živote svojih pripadnika i ne želi da se upušta u veće ulične borbe, već nastoji da helikopterskim udarima i artiljerijom s distance eliminiše džepove otpora pobunjenika. Tenkove je rasporedila po obodima grada.

Gerilske borbe na ulicama Alepa (foto Rojters / Goran Tomašević)

Možda više nego bilo gde drugde u poslednjih 20 godina strani plaćenici sada ratuju u Siriji, posebno u Alepu. Stigli su iz Libije, Katara, Saudijske Arabije, iz Sudana, Pakistana, Čada, Ruande, Omana, Malija... Dobro su plaćeni, i po 500 dolara dnevno, zavisno od specijalnosti, a snajperisti i oni na minobacačima najbolje prolaze.

Psi rata i mondijalizacija. Kult sile u kom ovi psi rata ne padaju s neba, već stižu u Siriju preko agencija koje rade u zemljama koje na sve to gledaju blagonaklono. Ravno saučesništvu.

Zapravo, u Alepu deluju prave međunarodne brigade pobunjenika i plaćenika. Relativno dobro obučene i relativno disciplinovane.

Inače, u noći između subote i nedelje su pobunjenici u Alepu napali još jednu policijsku stanicu, čija je zgrada u blizini kuće gradonačelnika. U gradu je povremena nestašica struje i vode, hrana je poskupela pet puta, gasa i goriva skoro da i nema. Stanovnici, zapravo, više nemaju kuda ni da beže, svi putevi su blokirani. Alep je za privredu Sirije najvažniji grad pa nije slučajno što obe strane nastoje da ga imaju pod svojom kontrolom.

U Damasku je situacija mirna i tačne su izjave sirijskih generala da vojska u potpunosti kontroliše glavni grad. Od juče ujutru ni jedne eksplozije ni pucnja. Vojske uopšte ni nema na ulicama. Vrlo je malo i kontrolnih punktova, a preksinoć sam i posle 22 sata samo dva puta zaustavljen.

Dovoljno je da kažete: „Srbija, novinar”, i odmah vas propuštaju. Danju je Damask možda i najlepši grad Bliskog istoka, avenije s palmama, sve je čisto, a u glavnim ulicama ekskluzivne radnje kao na njujorškoj Petoj aveniji.

Goriva i hrane ima, a cene u Damasku ipak nisu podivljale, iako je građanski rat. Sve crkve su otvorene. Predivna zgrada pravoslavne patrijaršije je u centru grada, sveštenici mirno idu ulicama. S radija odjekuju najnoviji muzički zapadni hitovi, vesti su i na engleskom jeziku.

U hrišćanskom delu grada radi nekoliko izvrsnih restorana. Jedna hrišćanska porodica slavila je rođendan, sve uz torte i tradicionalnu rođendansku pesmu. Ženski deo porodice, iako ste za susednim stolom, gleda vas direktno u oči. Hrišćanke nikada ne obaraju pogled. Pred opasnošću od rata...