Prekopavanja kostiju i parastosa mi je preko glave

– Zbog nespremnosti za pojavu srpskog predstavnika u Kninu, predsednik Hrvatske Ivo Josipović je isključio i najmanju mogućnost incidenta koji bi upropastio njegovu iskrenu želju da se odnosi između Srba i Hrvata stvarno i opipljivo poprave – kaže lider Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula, u intervjuu „Politici”.

Džakulin dolazak u Knin, na obeležavanje godišnjice „Oluje”, izazvao je pravu političku oluju, kako u Hrvatskoj, među tamošnjim Srbima, tako i među izbeglicama iz Hrvatske i njihovim udruženjima u Srbiji.  

Vaš boravak u Kninu pratile su velike mere obezbeđenja. Da li ste toga dana bili najčuvanija osoba u Hrvatskoj?

Podrška politici predsednika Ive Josipovića stvarnompopravljanju odnosa između Srba i Hrvata bila je neophodna i ja sam mu je dao, kao što su Srbi u najvećoj meri dali svoje glasove njemu kao predsedniku i Kukuriku koaliciji. U Kninu sam bio u društvu predsednika i premijera Hrvatske, članova Sabora i vojnog vrha. Zato ne verujem da su čuvali samo mene.

Da li ste, uoči Vašeg odlaska u Knin, na obeležavanje godišnjice „Oluje”, bili svesni burnih reakcija i kritika, kako među Srbima u Hrvatskoj, tako i među Srbima u Srbiji?

Bio sam svestan da će moj odlazak u Knin dovesti do burnih reakcija sa svih strana. Svi se drže svojih pozicija da su bili u pravu, da su žrtve, da su se branili, da su samo oni drugi počinili zločine. Niko ne prihvata odgovornost za vlastite zločine. Niko ne pruža ruku pomirenja niti pokreće procese za vlastito suočavanje sa prošlošću i preispitivanje zločina. Zbog tog isključivog stava jednih i drugih normalno je da svaki potez ka normalizaciji odnosa ne bude dobro prihvaćen u javnosti. Takvi pionirski potezi uvek nailaze na nerazumevanje masa, ali bolja budućnost nas i naše dece ne može čekati da slepi progledaju.

Koalicija udruženja izbeglica osuđuje Vaš odlazak na obeležavanje „Oluje”, jer, kako su rekli, „to predstavlja uvredu za sve proterane, poginule i nestale Srbe”. I ostala udruženja izbeglica u Srbiji oštro Vas kritikuju. Gospodin Pupovac u Zagrebu takođe. Šta ste, dakle, hteli da pokažete: da ste pomiritelj ili izdajnik?

Pokušavam razumeti sva ta udruženja, pogotovo što mnoga pitanja kojase dotiču njihovih stečenih prava i budućnosti nisu rešena i još uvek su otvorena. Na to ja i organizacija čiji sam predsednik – Srpski demokratski forum – upozoravamo odlučno, javno i jasno već 17 godina od završetka rata. U njihovim glavama „Oluja” je najstrašnije što se moglo dogoditi i ja to razumem. Ali, ne znam iz kojih je razloga svih ovih godina dobar deo tih udruženja podržavao politiku SDSS-a u Hrvatskoj koja je osam godina na vlasti sa HDZ-om, istom onom strankom koja ih je proterala. Dok je taj HDZ isključivo i netolerantno obeležavao „Oluju” i ismevao se sa srpskim žrtvama, tu politiku su ta udruženja podržavala i sa 108 autobusa koji su išli iz Beograda, finansirani novcem građana Srbije, glasali za HDZ i SDSS na izborima. Nijedno pitanje važno za srpske izbeglice ta koalicija nije stavila na dnevni red. Oni su zajedno bili i na listama. Učestvovali su u toj politici koja ih je držala na marginama. Gde su tada bili? Gde su bili sve ove godine? Ja ne glumim niti pomiritelja niti izdajnika, već čoveka koji jasno progovara o nerešenim problemima i o potrebi njihovih rešavanja, i to kroz dijalog i diskusiju, a ne kroz prećutkivanja i mitove. Ne izbegavam se susresti ni sa kim da bi se problemi Srba u Hrvatskoj rešili. Poziv predsednika Josipovića, koji promoviše potpuno novu politiku prema Srbima u RH, nisam mogao odbiti. Da li je to pomirljivo ili izdajnički, neka pokaže vreme. Ja se zbog svojih demokratskih stavova ne želim nikome izvinjavati.

S obzirom na to da Vas je u Knin pozvao predsednik Ivo Josipović, da li to znači da podržavate njegove ocene da je „Hrvatska pobedila u pravednom i odbrambenom ratu”, kao i predsednikov stav da „pobediti u miru, znači pružiti ruku našim sugrađanima srpske nacionalnosti i pokloniti se njihovim žrtvama”. Da li su ta dva stava međusobno isključiva?

Ne ulazim u konstatacije i kvalifikacije rata koji je iza nas. Ja želim govoriti o budućnosti. Mitova, prekopavanja kostiju i parastosa mi je preko glave. Dosta je već tog života u prošlosti iz kojeg kao da se nismo pomakli sve ove godine. Želim da posledice rata što pre saniramo kako bismo mogli nastaviti normalno živeti. To što predsednik Josipović od početka svog mandata propagira pomirenje u regiji te otvara javni prostor za teme koje otežavaju položaj i status Srba u Hrvatskoj, te njihova građanska i ljudska prava, hvale je vredno i potpuno novo na ovim prostorima.

Kažete da je Vaš odlazak u Knin simboličan, kako bi bila odana počast svim žrtvama u „Oluji”. Hrvatska, međutim, smatra Vaš dolazak priznanjem da je operacija „Oluja” bila legitimna. Šta je za Vas zapravo ta policijsko-vojna operacija? Jeste li ikada rekli da je legitimna?

„Oluja” je nastala kao posedica nepomirljivog ponašanja političkih predstavnika Srba i Hrvata, nespremnih da prihvate realnost i ponuđena rešenja za mirni završetak sukoba. Da se razumemo, oni tada nisu vodili niti najmanju brigu o ljudima i o tome kakva će sudbina zadesiti Srbe u Hrvatskoj. Onda, ali kao što vidimo i danas, vode računa samo o svojim interesima i svojim taštinama. Bave se prekopavanjem kostiju i brojanjem krvnih zrnaca, mitovima i parastosima, bez ikakvih pokušaja da stvari između država i naroda pomaknu nabolje. Takve mitske priče su recidivi prošlosti koji teško opterećuju Hrvatsku i Srbiju, a najteže se reflektiraju na srpske izbeglice koje su najteže prošle u ovom ratu.  Zbog isključivosti, arogancije i političke kratkovidnosti stvorene su šanse da politički vrh Hrvatske napravi akciju sa teškim posledicama za Srbe u RH i, kako pokazuju haške optužnice, planski otera srpsko stanovništvo iz Krajine. Do sada se pokazalo da narodi na ovim prostorima nemaju snage da priznaju zločine koje su učinili njihovi sunarodnjaci nad drugima, već se gleda samo svoja žrtva, i postaju nemi posmatrači koji ne smeju, ne mogu, ne znaju ili nije vreme da nešto učine.

Mislite li da se Srbija i Hrvatska ikada mogu složiti oko načina na koji je „Oluja” izvedena? Naime, dok su u Kninu predsednik Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović ispijali šampanjac, u Beogradu je patrijarh Irinej držao pomen žrtvama „Oluje”.

Nemoguće je i nije ni potrebno da se o jednoj te istoj stvari ima isti stav. O „Oluji” nikada neće biti jedno mišljenje. Srbi će je doživljavati kao najveći zločin i egzodus, a Hrvati kao veliku pobedu. Ta pobeda ima gorak ukus zbog posledica i zločina koji su učinjeni za vreme „Oluje” i nakon nje, a Srbi moraju priznati da su zbog pogrešne i neodgovorne politike svog rukovodstva, ali i rukovodstva Srbije, dovedeni u bezizglednu poziciju. Da su jednostavno žrtvovani, kao što i danas mnogi manipulišu njihovim položajem i problemima i drže ih taocima prošlosti za ostvarivanje svojih političkih poena.

----------------------------------------------

Ne brinu me stavovi branitelja

Kako komentarišete proteste predstavnika „hrvatskih braniteljskih udruga” da je Vašoj poseti pridavana velika važnost, „veća nego braniteljima”?

Ta privilegovana skupina nikada nije zadovoljna svojim statusom. Mene njihovi stavovi ne brinu, jer sam siguran da će i ti stavovi smekšati kada se o zločinima nad Srbima bude više govorilo u javnosti.