Možemo da pričamo do sutra, ja znam koliko i vi

Jadranska Lešnica – „Momci, imate li vi dozvolu da ovde slikate”, upitao je ekipu „Politike” kratko ošišani mladić sa velikom crnom tetovažom na ruci i naočarima za sunce, kada smo se pojavili ispred kuće u selu Jadranska Lešnica, u čijem se dvorištu veče pre toga dogodilo ubistvo.

Sumnja se da je baš tu upravnik Centra za odvikavanje od droge Branislav Peranović ubio štićenika Nebojšu Zarupca (39).

Kada smo pozvonili na interfon na metalnoj kapiji, ispred velike bele kuće u kojoj su se štićenici centra „Sretenje” okupljali zbog molitve, ovaj mladić je došao, ali ne da bi razgovarao sa nama nego da bi namestio katanac. Kuća je izolovana, nema drugih u blizini. Do nje od asfalta vodi seoski, zemljani put. U dvorištu crni džip i motor.

– Šta se dogodilo ovde preksinoć? Ima li nekog sa kime bismo mogli da popričamo? – pitamo.

Odgovora nema. Mladić je stavio katanac na kapiju, okrenuo se i ne pogledavši nas, krenuo ka kući. Ponovili smo glasno pitanje. Ovaj put nam je samo odmahnuo rukom, ne okrenuvši se.

Desetak minuta kasnije dolazi policija u džipu „micubiši pajero”. Njima je ulaz dopušten. Izjave za medije, kažu, ne mogu da daju. Mi zvonimo još jednom, pa još jednom. Odgovora nema. Ubrzo i policajci izlaze i odlaze.

Neformalno, ipak, uspevamo da saznamo da u beloj zgradi više nema nikoga.

– Nema više štićenika. Do sinoć ih je bilo 40. Jutros su svi otišli – kazao je juče naš sagovornik iz policije.

– A čije je celo ovo imanje. Da li pripada osumnjičenom Peranoviću? – zanima nas.

– Da. To tu je njegovo imanje. To je sve što mogu da vam kažem – rekao je.

U kafani u centru sela nisu svi meštani raspoloženi za priču, niti bilo ko od njih želi da mu „ime izađe u novine”. Posle nekoliko minuta pristaju da kažu pokoju reč. I – uglavnom imaju reči hvale za Branislava Peranovića, upravnika centra, i za one koji su kod njega radili. Ali, i za štićenike koje su imali prilike da vide.

– Ja njega (Peranovića) podržavam za sve što je do sada uradio. Ne znam da li je nekoga ubio, ali mislim da je do sada dobro radio i odvikavao ljude od droge – priča jedan od meštana za kafanskim stolom.

– Nije vam ništa smetalo? Niste imali problema? – zanima nas.

– Ne, nikada niko od nas nije imao problema, to vam garantujem.

– Jeste li viđali i štićenike ili samo ljude koji su tamo radili?

– I jedne i druge.

– Znači, oni su ovde šetali slobodno.

– Pa da. Ali, vi morate da shvatite da su oni ovde bili dobri momci, nikada nije bilo problema s njima.

Za susednim stolom takođe pričljiv gost. Pije pivo. Zapalio je cigaretu. Od ranog jutra ih, kaže, opsedaju novinarske ekipe. Ne ume, priznaje, ni da nabroji koje su sve televizije i novine bile, a kamoli da navede njihove nazive.

– Svi pitate isto. Možemo da pričamo o centru i o ubistvu do sutra, ali ja znam koliko i vi znate – kaže.

– Pa dobro, recite nam nešto o tome kako je centar do sada radio, koliko je bilo ljudi? – uporni smo.

– Ma bilo ih je dosta. Znate, oni se stalno menjaju. Dođu tu da rade na polju i da pomažu, to im je kao terapija. To ja znam. Ko zna koliko ih je do sada tu prošlo. Ne samo narkomana nego i onih koji piju. A čuo sam i da ima onih koji budu ovde, odu kući i kada ih uhvati kriza, oni se vrate – raspričao se meštanin.

Pitamo i da li zna nešto o metodama koje su se u centru koristile. Baš zbog njih je, sada za ubistvo osumnjičeni Peranović pre tri godine i dospeo u žižu javnosti.

– Ne znam ja kako on njih leči. Ne znam o tome ništa. Nisam se ni interesovao mnogo. Ne znam kako se on bavio sa njima. Ali, čuo sam da im je do sada pomagao – kaže on, objašnjavajući da su štićenici zapravo češće u kućama pod Cerom, nego u beloj, ispred koje se dogodilo ubistvo.

– U belu kuću, gde ste vi bili, oni dolaze na molitvu, jer tu u podrumu pomoćne zgrade imaju ikone – završava on.

I bez ijedne loše reči upućene našoj radoznaloj ekipi i ne pokazavši ni na koji način da su im naša pitanja zasmetala, ostali su meštani Jadranske Lešnice pri pozitivnom stavu o Peranoviću i radu centra. I nastavili da piju pivo ispred seoske kafane, kao i svakog drugog dana.

Stefan Despotović

-----------------------------------------------------------

Sveštenik već bio optužen za mučenje štićenika

Sudski postupak trajao dve godine zbog neodazivanja svedoka. Smenjen u Crnoj Reci, pa postavljen za upravnika Centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici

Kraljevo – Za sveštenika Branislava Peranovića, osumnjičenog da je juče ubio Nebojšu Zarubicu zavisnika od droge iz Valjeva, čulo se još u maju 2009. godine, posle objavljenih snimaka o brutalnom prebijanju lopatom jednog narkomana u Duhovno-rehabilitacionom centru u Crnoj Reci kod Tutina. Ti snimci, načinjeni tajno mobilnim telefonom, a kasnije i niz napisa u štampi uzburkali su javnost. U pomenuti centar tada su stigli policajci, inspektori Ministarstva zdravlja...

Sinod Srpske pravoslavne crkve zatražio je ukidanje ove ustanove, ali su se tadašnji vladika raško-prizrenski Artemije i znatan broj roditelja i bliskih rođaka štićenika tome usprotivili. Vladika je, ipak, posegao za smenom upravnika i osnivača centra, protojereja Branislava Peranovića. Ali odučio se i za opstanak centra uz najavu promene tretmana i načina lečenja zavisnika od droge. Za upravnika je, umesto Peranovića, postavljen sveštenik Dejan Jakovljević. Tako centar u Crnoj Reci i danas postoji i u njemu se, metodama primerenim ljudima, leči oko pedesetak zavisnika.

Smenjeni Peranović nam je, odlazeći sa dužnosti upravnika, tada govorio „da se neće odreći misije spasenja duše onih koji su na pogrešnom životnom putu”. Najavljivao je da će se posvetiti pisanju knjige na tu temu. No, crkvene vlasti su, posle tih nemilih događaja u Crnoj Reci pristupile i reorganizaciji ovakvih ustanova pri crkvi. Tokom tih promena Peranović je 2010. godine opet postao upravnik ali drugog centra za lečenje i odvikavanje od droge – „Sretenju” u Jadranskoj Lešnici kod Loznice. Bio je angažovan i kao predavač od jedne, novosadske, istina neakreditovane, školske ustanove, na predmetu lečenje zavisnika.

U istom periodu Osnovi sud u Tutinu pokrenuo je protiv njega istragu, podignuta je i optužnica za delo zlostavljanja i mučenja, a postupak je poveden i protiv Nemanje Radisavljevića, njegovog „pomoćnika” u „lečenju” lopatanjem u Crnoj Reci. Kako nam je objasnio Šamso Hadžić, presuda još nije doneta, a razlog dvogodišnjeg odugovlačenja procesa je neodazivanje svedoka i njihova česta promena adrese. Pojedini su, objasnio nam je Hadžić, napustili Srbiju.

Kako smo već pomenuli, Peranović je osnivač centra u Crnoj Reci u blizini istoimenog manastira. Tu je on s porodicom došao pre skoro dve decenije i ostao iako je, kako nam je ranije govorio, imao ponudu da bude sveštenik u Americi. Kasnije je, u svešteničkoj hijerarhiji, dobio „čin” protojereja.

Rođen je u Bosni i Hercegovini, u Tesliću, pre 54 godine. Došao je u Srbiju pre tri decenije, završio je Poljoprivredni fakultet i tvrdio da je ljubitelj prirode i zdravog života. U mladosti se bavio raznim sportovima, pa i borilačkim veštinama. Odavno vozi motocikl pa je ponekad viđen i kao učesnik bajkerskih skupova. Objašnjavao nam je da voli ozbiljnu, etno, staru srpsku muziku. Oženjen je i otac je petoro dece.

M. Dugalić